Светом Архијерејском Литургијом и ломљењем славског колача, у 19. недјељу по Духовима, 31. октобра 2021. молитвено и торжествено је прослављен празник Светог апостола и јеванђелиста Луке, који је слава Жупског манастира.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и монаштва, и молитвено учешће вјерног народа.
Током светог богослужења Преосвећени владика је у чин ђакона рукоположио Луку Цицмила из Никшића.
Након Светог причешћа вјерника, одслужен је помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију.
Освештан је и преломљен славски колач и жито, те славски приноси бројних свечара.
Архипастирским словом обратио се Епископ Методије, честитајући празник сабраном вјерном народу, а игуманији Ефимији и сестринству манастирску славу.
„Велика ми је радост што сам данас овдје с вама на овај многоструко велики – дан апостола и јеванђелисте Луке и славе ове свете обитељи, цјелокупног овог краја и заштитника народа који живи у околини овог манастира, духовног огњишта. Радујем се што смо се овдје сабрали да се Богу помолимо, да сјетимо свих оних, чијом жртвом и љубављу смо данас овдје, на овом мјесту, да због тога Богу заблагодаримо, да се радујемо заједно напретку Цркве, на овом чину ђаконском брата и оца Луке Цицмила, који се спрема на њиву Господњу да иде корацима својих претходника свештенослужитеља из овог краја“, казао је Његово Преосвештенство.
Додао је да се радује Богу и Његовој благодати, која их је данас сабрала, сјећајући се и блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је, подјетио је Владика, обновио ову свету обитељ заједно са мати и сестрама прије више од двадесет година.
„Поштујући наше оце и духовнике и светитеље, на које треба да се угледамо, преко Светих апостола до Христа Бога нашег, ми не треба само да се устима сјећамо њихових имена и да изображавамо њихове ликове на споменицима и иконама, него, прије свега, треба да се сјетимо како су они живјели и шта су они својим животом проповједали. Џаба се ми сјећамо својих отаца, ако не живимо животом сличним или, макар, у мјери колико је то нама могуће, да подржавамо њихове животе, јер је Христос рекао да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески“, бесједио је Преосвећени Епископ.
Навео је да смо Христову ријеч поуке чули у данашњем светом Јеванђељу да није довољно да не чинимо само зло другима, него је наша мјера и призвање оно да оне, који чине нама зло или нам криво чине да њих, чак, и љубимо.
„То је она мјера коју је Свети апостол Лука, као сатрудник апостола Павла, проповједао, љекар, први иконописац и умјетник међу апостолима, а онда преко њих и светих Божјих људи до нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који су, у ствари, свједочили и живјели Јеванђељем. Само онда када ми истински подражавамо њихове животе, кад заступамо оне вриједности универзалне, космичке, јеванђелске, божанске које су они заступали и којима су живјели, тада ћемо бити истински њихова чада, њихови следбеници, њихови ученици“, поучавао је Владика будимљанско-никшићки Методије.
Поручио је да није довољно задовољити се само спољашњом формом у упражњавању хришћанског живота, јер без истинског садржаја, без истинског стремљења ка добру, ка милосрђу, ка човјекољубљу, ка богољубљу, ништа нам не вриједи споља одјевеност у обичаје и облике понашања.
„Ништа нам то неће допринјети, ни помоћи нашој изградњи духовној, а тиме ни нашем спасењу, ни спасењу оних о којима се требамо побринути. Зато истинско и суштинско стремљење ка добру, ка свјетлости божанској, па ће то спољашње бити оквир који чува суштину и свјетлост и благодат Божју, имати истински и прави смисао“.
„Све вас благосиљам и позивам да, колико сте у својим снагама и могућностима, идете путем који су наши оци, светитељи и апостоли утабали, и да свако по својој мјери, по дару који му је Бог дао, допринесе истинском и правом хришћанском животу“, поручио је Преосвећени Епископ Методије.
