У петак, 5. новембра 2021. године, када наша Црква прославља Светог апостола Јакова, брата Гоподњег, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Саша Павловић. Чтецирао је господин Владан Степовић, док је за певницом појао протојереј Драгослав Милован.
Након прочитаног Јеванђеља, Епископ је произнео беседу:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, наша Црква данас слави Светог апостола Јакова, брата Господњега по телу. Апостол Јаков је био син Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Јосиф је као што знате имао доста деце и пред крај свога живота, каже житије, хтео је да раздели своју имовину својим синовима, а између осталог, један део своје имовине је преписао и Господу Христу. Остала браћа су се побунила јер нису сматрала Исуса за свог брата. Јаков је казао оцу да прихвата Исуса за брата и да део имања које му Јосиф даје оставља Исусу. Заиста Свети апостол Јаков је био јако веран породици и Христу јер, како предање каже, он је пратио породицу у Египат када је Ирод хтео да убије Христа као мало дете. Но јаков чувши за науку Христову, за јеванђеље Христово, почео је да живи јеванђељем. И то је оно што је важно браћо и сестре, када говоримо о Јеванђељу. Није важно хоћемо ли ми научити цело Свето Писмо напамет, а има и таквих који науче и знају Свето Писмо напамет, али све је то џаба ако не живимо по Јеванђељу. Када човек живи по јеванђељу он осигурава себи живот вечни. Јевенђеље је наука изнад сих наука. Зато ће апостол Павле у данашњем прочитаном Апостолу казати: “Браћо, дајем вам на знање да јеванђеље које сам вам благосветио није од човека, нити га ја примих од човека, нити га научих, него откривењем Исуса Христа”. Овим речима Свети апостол Павле нам говори о значају Светога Јеванђеља и он управо ту каже да оно није од човека већ од Христа. Тиме нам апостол Павле скреће једну велику пажњу да је Јеванђеље књига над књигама. Да је Јеванђеље наука над наукама. Свети Оци нас поучавају како треба да читамо Свето Писмо. Њега не смемо да читамо као неку обичну књигу или неки роман. Јеванђеље треба да читамо са побожношћу, са вером да свака реч која је написана у Јеванђељу садржи у себи божанство. Свака је реч исцелитељска, свемоћна и победничка. Зато Свети Оци кажу: “Када читаш Свето Јеванђеље не тражи насладу од тих речи које само чујеш и не тражи усхићење блиставих мисли, које човеку могу да наиђу, него тражи да сагледаш непогрешиву свети Истину”. Јеванђеље је Истина. Шта је друго Јеванђеље до Господ наш Исус Христос. Шта је Истина друго до Господ наш Исус Христос. Не постоје две истине. Једна једина Истина, а то је Христос. Зато је Он и могао да каже:” Ја сам Пут, Истина и Живот”. Многи су говорили кроз историји човечанства како су истинити па где је њихова истина завршила – не у вечности већ само у ономе што је пролазно. Овде нам Свети апостол Павле још каже да се не задовољавамо само безплодним читањем Јеванђеља већ да се трудимо да га исчитавамо делима. Да те речи које читамо у Светом Писму претворимо у дела. Свети апостол Јаков каже да је вера без дела мртва као што су и дела без вере мртва. Када чинимо дела била она добра, а не чинимо их са вером та дела немају неке користи за нас. Дакле, Јеванђеље је књига живота и зато га је потребно читати животом, а то значи проверавати свој живот животом Јеванђеља. Људи су могли да измисле Јеванђеље, многи су га и измишљали, али да ли је то њихово јеванђеље било спасоносно. То је јеванђеље од човека, а није од Христа. Све што је од човека, како каже Свети Јустин Ћелијски, заудара на смрт и пролазност, а оно што је од Христа мирише на вечност. Заиста, браћо и сестре, људи су пред грехом и пред смрћу слаби и немоћни. Човек не може себе да спасе од смрти без Христа. Само је Богочовек свемоћан и свепобедан и са Њим и у Њему људи постају вечни. Стога, Господ наш Исус Христос једини има и даје свету Јеванђеље своје. И зато све науке које може човек да стекне, а многи стичи хвала Богу, ако нема у њима подлоге јеванђелске неће нас одвести ка добру. Зашто апостол Павле каже да Јеванђеље које је он дао није по човеку него по Христу? Зато што је само реч Христова вечна и непролазна. У свакој јеванђелској речи је Бог. Сваку ту реч треба да примимо као Бога и да не замењујемо речи Христове својим речима. Човек и дотле долази да мисли да је његова реч једино прева реч. Ти си човече онда Богочовека заменио човеком или боље речено, Богочовека си заменио собом. То је та гордост која се и показала и код првог човека, а подметнуо му онај нечастиви, да може бити и већи од Бога. Христос је Истина и то таква Истина да Бога не можемо заменити човеком. Ми ћемо и данас видети људе како појединце проглашавају идолима. Зна се шта је идол. Нешто што је супротно од Бога. Ако узмете историју хришћанске цркве видећете како су људи почели да од Бога стварају идоле па обожавали камен, дрво и тако даље…Замењивали Бога зато што нису дошли до Христа путем Истине, путем Јеванђеља. То нам најбоље сведочи Апостол Павле. Ако је ико био против Христа, био је то Апостол Павле. Не само што је био против Христа већ је гонио и убијао оне који поверују у Христа. Али када се срео са Христом, са божанском светлошћу, када је ослепео од те светлости и када му се Господ јавио и казао му: “ Савле, Савле зашто ме гониш” – тада је Савле видео да та сва његова мудрост, а био је најписменији човек онога времена, и све његове науке које је стекао су ништа у односу на науку Божију односно Јеванђеље. Каже Свети апостол Павле: “ Тиме ме је Господ својим Јеванђељем освојио”. То значи да је он прихватио Јеванђеље, прихватио Христа и почео да живи Јеванђељем. То је оно што је важно браћо и сестре. Апостол Павле још тиме хоће да каже да не само да је њега Христос научио свом Јеванђељу него и да је улио у њега све оно што је божанско. Зато је и апостол Павле могао да каже: “ Не живим више ја, него живи Христос у мени”. Такав човек када дође у такво стање неће више ни помислити на гордост, сујету, осуђивање ни сматрање себе бољим од другога. Да се молимо Богу и тражимо помоћ Божију да нас Господ учврсти у Истини Његовој. Да се молимо Богу да нас Господ научи како да се молимо Богу, као што су се молили и Апостоли. Свети апостол Јаков је целу ноћ проводио у молитвама. У посланици Светог апостола Јакова каже: “ Болује ли ко од вас, нека призове презвитере и нека сачине молитву над њим и нека га помажу и јелејем светим и оздравиће га Господ” и не само то него и: “ ако је и грехе учинио опростиће му се” – е то је она Света Тајна јелеосвећења коју ми читамо над болеснима. Сваки је човек од нас болестан. Чим си погрешио ти си већ болесник. Грех човека претвара у болесника али оно што ми хришћани треба да знамо и да верујемо да наш највећи лекар, Господ наш Исус Христос, да Он лечи све недаће, све болести људске и зато помолимо се да нам Господ дода вере и смирења. Јер, стално говорим, џаба нам је молитва ако не излази из смирења већ излази из гордости да би ме људи видели како ја знам да се молим, клањам, да се претварам. Господ је у Јеванђељу своме највише осуђивао лицемерство и фарисејство.
Зато прихватимо Свето Јеванђеље. Трудимо се, колко то људске наше моћи дозвољавају, да живимо по Јеванђељу али знајмо да наше немоћи допуњује сила Духа Светога. Она надомешћује наше немоћи и зато верујмо у Бога, живимо вером и живимо Јеванђељем. Бог вас благословио”.
Извор: Епархија шумадијска
