О хришћанској слободи

Игуман Трифун је оснивач и игуман манастира Свемилостивог Спаситеља на острву Вашон близу Сијетла у Вашингтону. Написао је књигу „Јутарњи приноси“ и редовно пише блогове и подкасте под тим именом.

Бог хришћанина је Бог који поштује нашу слободу. Ако размислимо о томе, свака врста односа мора бити заснована на слободи. Ако жена живи са мужем и њен муж је не воли, али она остаје са њим из страха, онда нема праве везе и то није однос изграђен на слободи, то је однос изграђен на страху. Ако се неко према својој деци понаша као: „Послушаћеш ме!“, то није љубав. То би било као да отац каже својој ћерки: „Видиш ову песницу? Боље да ме волиш! Или ћу те ударити у лице.” Све што ће му вратити неће бити љубав. То ће бити покорност и страх.

Део слободе коју имамо као хришћани, коју нам је Бог дао, јесте слобода да бирамо или не бирамо. Ако одлучимо да имамо однос са Христом, онда ми као слободни актери говоримо: „Да, уђи у моје срце, промени ме, преобрази ме, просветли моје срце.” То је истински улазак у лични однос заснован на љубави која произилази из те слободе избора или не избора да имамо тај однос са Богом.

Мислим да ми, Американци, толико стављамо нагласак на слободу вероисповести, слободу мисли, слободу ношења оружја и све ове ствари, да често губимо право значење тога шта значи бити слободан. Када смо створени на слику и прилику Божју, слика није имала избора. Бог нас је створио, није се консултовао са нама: „Да ли бисте желели да будете створени од крви и меса?” Он нас није питао, Он је то урадио. Али тамо где имамо слободу је други део. Ми смо створени по Његовој слици и прилици; део сличности је део који захтева наше учешће и нашу сагласност. Кажемо: „Господе, желим да уђем у овај однос и желим да преобразиш моје срце и учиниш ме светим. То је оно што желим. Желим да ме учиниш светим. Не само да желим да ходам с тобом у покорности теби као свом Богу и свом Створитељу, већ желим да будем твоје усвојено дете. Желим тај интимни однос са тобом који ће ме променити тако да вечност у огњеној реци, која је ватра Божија, не буде горућа ватра, већ ће бити ватра просветљења.”

За то је потребан наш слободан пристанак, ми пристајемо да имамо тај однос. А Бог заузврат излива своју благодат на нас и преображава нас, и ми доживљавамо теозу, која ће нам омогућити да проведемо вечност уз Божији огањ. Нека нам буде на просветљење.

Игуман Трифун (Парсонс)

Извор: Митрополија црногорско-приморска