Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован служио је данас, 1. новембра, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење архимандрита Стефана из Епархије британско-скандинавске и братства ове свете обитељи. Светој служби Божијој молитвено је присуствово Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
У бесједи по отпусту Литургије Преосвећени владика Јован је казао да су ово велики дани за Митрополију црногорско-приморску, али и за Црну Гору, када се прослављају три савремена оца Цркве: прво наш Митрополит блаженог спомена Амфилохије, затим Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац.
Говорећи о Његошу, Ловћенском Тајновидцу, који је присутан у нашем народу вјековима, од свога блаженога уснућа, владика Јован је указао на то да нико до нашег времена није смио да прослави, да каже, да је он истински Божији човјек, истински тајновидац по угледу на највећег тајновидца Светог апостола Јована Богослова, “који се ослонио на прси Господње, и упитао ко је тај који ће Ме издати, којем је јединоме Господ рекао ко ће Га издати”.
“И овај велики Тајновидац се наслонио на прси Господње преко прсију свог Светог стрица Петра, и као што је Христос дао благодат Св. Јовану Богослову, тако је и Свети Петар Цетињски дао благодат с прсију својих и свога христољубивога, христочежњивога срца, али христовидиивога срца, своме наследнику Петру II. И Петар Други је њега уобличио, као што сви знамо, а опет некад нећемо да кажемо, али знамо дубоко, да је игуман Стефан, његов савршени лик српскога монаха, уствари лик његовога стрица”, казао је владика пакрачко-славонски Јован, објаснивши да је Свети Петар био молитвеник изражен у том слијепцу, калуђеру свјетскога гласа, који је славио Божић у Вителејему, у Гору Атонску, у Кијеву, који је познао васколико православље.
Описујући колико је Свети Петар био човјек дубоке молитве, владика је навео чињеницу да се у Цетињском манастиру чува његово Добротољубље, књига учења молитве непрекидне, његова књига богопознања коју је прослииједио своме наследнику на трону, знајући да је овај млад, а да му је тешко бреме пало:
“Тешко бреме кога је младог и сломило, али није сломило да није прво прославио Христа, благога тихога учитеља, којега је он препознао у своме стрицу Светоме Петру, чији је следбеник био у наше вријеме свети Божији човјек владика Амфилохије. И ту Свету тројицу, прослављамо по први пут. Та нова Света три јерарха прослављамо по први пут ове године. Нека би њихова слава била у вјекове у Царство небесно, у Царство Оца Сина и Светога Духа, Тројице једносушне и нераздељиве.”
На крају свог обраћања Преосвећени владика Јован је новоме Митрополиту, ономе који стоји на трону и Његошевом и Светога Петра и трону Амфилохијевом, пожелио да Бог да сила и благослов, истичући да он доноси прије свега благослов Јасеновачких мученика, који као и заклана јагњад у откривењу стоје око пријестола Господњега у њиховим хаљинама бијелим као снијег. Истакао је да када се дође на њихова гробишта, на Доњој Градини посебно, нигдје се, осим у Јерусалиму, не доживи тако Велика субота те да се има осјећај, да испод тих ливада ври и да ће Васкрсење да почне сваког трена. И Јасеновац је, такође, велико свједочанство Васкрсења Божијег, али и свједочанство Велике суботе, када се јавља благодатни огањ у Јерусалиму, када служимо суштински већ Васкршњу литургију, када је Христос сишао у Ад и извео васколики род људски који је повјеровао у Њега.
“Тај благослов нека буде и са новим Митрополитом, нека га прати тај благослов Васкрсења, благослов свједока, пред пријестолом Господњим, а и благослов ова три велика свједока Господња, и Светога Петра Цетињскога и Светога Петра Тајновидца и нашега светога и блаженога спомена Митрополита Амфилохија, на чије се прси он наслонио, из чијих прсију ће га пратити благослов за све дане живота свога, а на благослов свем народу овдје, и васколике васељене, прије свега нашој помјесној Српској православној цркви у којој митрополит црногорско приморски увијек стоји као громада, као онај који опомиње, као онај који исправља, као онај који је савјест наше Пећке патријаршије, од памтивијека, од зетског времена, па до данас. На многа, многа љета”; казао је Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован.
