Презвитер Стаматис Склирис: Мали богословски помен блаженопочившем епископу херцеговачком
Биo сaм у прилици да се сретнем са, блаженог спомена, епископом Атанасијем Јевтићем (†4. март 2021.) на путовању које је уприличио српски епископ у Калифорнији г. Максим. Реч је о обиласку парохија помесног епископа једним мини-бусом, путовању у друштву свештеника и монаха. Том приликом владика Атанасије је развио велику тему трезвеноумља (духовне будности), пажње, у свој њеној дубини.
Отац Атанасије је отпочео са својим опитним уверењем да је будност више од педесет одсто оног што је неопходно у настојању да човек успе у нечему. Осврнуо се на Оце трезвеноумља и потребу непрестане пажње у настојањима подвижника, али и сваког хришћанина, да постигне сједињење са Христом, јер се непрестано суочава са унутарњим и спољашњим искушењима која га ометају у постојаном кретању ка циљу. Човека вреба расејаност коју је могуће победити једино сталном пажњом. Пажња је супротност равнодушности. Да не заобилазимо проблеме површно. Старање да задобијемо љубав према Христу и према човеку, за све и сва.
Док је старац говорио, неки од нас су изразили уздржаност у погледу тога како може неко бити непрестано као стражар на стражи, са прстом на обарачу. Отац Атанасије је одговорио: удубимо се у апсолутну неопходност молитве. Ова потреба молитве постаје видљива и уочава се накнадно. Да бисмо ово схватили, испитајмо пажљиво падове који су нам се десили у прошлости и доћи ћемо до закључка да се они готово увек дугују одсуству пажње. Као што кажемо: „Непријатељ нас је ухватио на спавању”. Расејаност ће увек бити у заседи. Али, пажња ће нас будити. Као што се велики Апостол Павле служио примерима бораца на стадионима, тако је и владика Атанасије наводио пример фудбалера.
Говорио је да екипа која ступи на терен одлучна да игра са будношћу и пажњом, има веће шансе да победи, чак и ако друга поседује талентованије играче који сматрају победу лаком. Сви играчи обраћају пажњу на кретање лопте. Уколико неко, у настојању да предрибла противника, варком неочекивано упути лопту саиграчу, лопта ће бити изгубљена уколико он није посвећен. Међутим, уколико напето прати, уклизаће ногом у датом тренутку и даће неочекивано гол. Такође, у другом случају, ако неко, трчећи с лоптом према противничком голу, наиђе на јаку одбрану, а уочи саиграча који притиче у помоћ, неће егоистички хтети да сам постигне гол, него ће је додати другом који ће шутирати слободан и неометано постићи погодак.
Сада, кад почивши отац Атанасије више није у нашој близини, уверавамо се (иако је био хиперактиван) да је веровао и живео како пажњом Отаца трезвеноумља, која је посебно духовно стање, тако и свакодневном пажњом да не правимо грешке. Са динамиком која га је красила, неки пут је изгледало да се излаже опасности – обично услед превелике љубави према људима. Међутим, на основу његовог свеукупног живљења, закључујемо да је, ма где био, у манастиру, епархији или у најдинамичнијим активностима и у најсветовнијем окружењу, увек имао уза се љубав према Христу, коју је макар и у највећој дубини чувала пажња.
Превео са грчког: свештеник Г. Гајић
* π. Σταμάτης Γ. Σκλήρης, „Περὶ νήψεως, ἐκ τῶν λόγων τοῦ ἐπισκόπου Ἀθανασίου, Μικρὸ θεολογικὸ μνημόσυνο στόν μακαριστὸ Ἐπίσκοπο Ἑρζεγοβίνης”, Σύναξη 158 (2021), 80-82.
