Седмо издање Светигорине емисије „Поп рецензије“ изазвало је много пажње, како међу гледаоцима тако и међу медијским посленицима, темом „Слобода по мјери здравства“ у оквиру које се разговарало о важним темама односа Цркве према здравственим мјерама, које у неким оквирима регулишу и понашање вјерника у богомољама.
„Вријеме је да се ми у Цркви ресетујемо и да се подсјетимо да је Бог највећи и најбољи љекар, што не значи да не вјерујемо у медицину и здравствене мјере – једно и друго се не искључује“, поручио је један од аутора и водитеља, отац Гојко Перовић.
Нагласио је да Црква није збјег за људе који се боре против медицине, већ сабрање људи око Бога:
“Када говоримо о здравственим мјерама, говоримо о оним мјерама које се тичу понашања на црквеним сабрањима. То да ли ће неко да се вакцинише или неће, све мјере које се не тичу наших црквених сабрања, нијесу тема црквене проповједи – то је тема за љекаре.”
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић наглашава да нико не смије никога да приморава ни на шта, те да Црква од почетка ове епидемије позива на поштовање мјера, али истовремено и на молитву, а става је да поштовање здравствених мјера не смије да угрози људске слободе. Конкретно кад је у питању Црква, не смије да угрози остварење вјерских слобода и потреба људи.
“Ми никада ништа нијесмо урадили да би се укинуле духовне и богослужбене потребе људи него смо настојали да их ускладимо са поштовањем здравствених мјера”, казао је прота и објаснио да не постоји нека магична формула за то тако да је и у православном свијету било различитих рјешења везано за потребе вјерника за богослужењем и за очувањем здравља кроз поштовање мјера.
Митрополија црногорско-приморска није прибјегавала радикалним рјешењима, али, по његовом мишљењу, била је на трагу људске и Божије правде позивајући на бригу, посјету и молитву за болеснике, на придржавање здравствених мјера на мјестима окупљања вјерника.
Отац је посебно нагласио да не смијемо да осуђујемо једни друге, да смишљамо лажи једни против других, нити да мислимо да ако наш брат носи маску у цркви не вјерује у Бога и слично.
Кроз разговор аутори и водитељи „Поп рецензије“, о. Павле Божовић и о. Гојко Перовић, осврнули су се на учешће свештеника кроз историју у откривању љекова, разних медикамената против заразних и других болести, што је у складу са оним у шта вјерујемо, да је Бог заиста дао човјеку силу и моћ да влада над свим живим организмима, па и бактеријама и вирусима.
Аутори емисије отишли су и корак даље подсјећањем да се почеци здравства код нас везују са лик Светог Саве који је при манастирима оснивао и прве организоване српске болнице.
„Свети Петар Цетињски је у манастиру Доњи Брчели организовао један карантин за људе који су однекуд били дошли (1820), постоји и једна његова посланица гдје се види да Црква све вријеме прати токове борбе против заразних болести“, подсјетио је отац Гојко Перовић.
Осврнувши се на актуелне здравствене мјере, иако им није био циљ да се људи одврате од одласка у цркву, отац наглашава да је један од њихових ефеката био у најмању руку збуњујући, посебно у техничком дијелу спровођења мјера, читања потврда у цркви и сл.
Још једном је поновљен став да Црква треба да шаље сигнал, што је чинила од почетка, да вјерске заједнице и здравствене институције треба да сарађују на налажењу најбољег оптималног рјешења пошто је немогуће блокирати богослужења, јер то би био удар на психичко, духовно здравље људи.
“Уз све те мјере треба да иде једно промишљање, један опрез да се не ограничи људска слобода, да не убијемо човјека. Јер ако убијемо дух у човјеку, онда ће остати само незаражено вирусом неко тијело које више неће бити човјек него неко испрепадано биће”, упозорио је отац Гојко и нарочито нагласио да је Црква дужна да брине и о томе, уз подсјећање да је борба против страха и ропства уписана у свако Његошево дјело, у сваку посланицу Светог Петра Цетињског и кроз читаву Библију.
У емисији „Поп рецензије” могле су се чути и ријечи професора Православног богословског факулетета др Ненада Божовића које је говорио о помену заразних болести у Светом писму. „У библијска времена човјек је био погођен болестима и заразама много више него што је то данас случај, а бројна библијска места то описују и биљеже“, рекао је професор Божовић, истичући бројне примјере који говоре да је пракса борбе са вирусима постојала још у античка старозавјетна времена.
