Дијете које пости... замислите то јачање воље, ту чврстину карактера, то стање духа, ту спремност на уздржавање.
Пост на дјецу има (између свега осталог и) васпитни карактер. Како је лијепо кад се дијете научи да пости. Научи да се уздржава од неке примамљиве хране, слаткиша и свега онога што дјеца воле. Са таквим дјететом је много лакше кроз живот. Таквом дјетету је лакше објаснити да сутра у животу не може да има све што пожели. Да не може баш за осамнаести рођендан добити најскупља кола или не знам шта. Дијете које је научено да се уздржава, оно ће кроз живот моћи да прихвати све оскудице. Вјерујте, биће их пуно.
С друге стране, дијете које никада није учено да се уздржава правиће велике проблеме, прије свега својим родитељима а на крају и себи. Како ћеш ти дјетету, које је увијек добијало све што жели, објаснити да не можеш да му купиш нешто? Како ће то дијете поднијети да га нека дјевојка неће, да није најбољи у фудбалу, да је пао испит..? Једноставно, оно ће да хистерише, очајава и то ће га одвести у неке луде крајности.
А сад замислите дијете које је научено од малих ногу да се уздржава, да не може баш све иако му је то на дохват руке. То дијете ће сутра моћи да поднесе све оскудице које живот намеће.
Па сад даље, већи степен (дјецо, ово “степен” је level на нашем језику): Замислите још да дијете научимо да се правилно храни и у посту и ван поста. Већ смо ријешили питање његовог здравља.
Даље: Замислите да дијете научимо да нема дувана нити неких горих порока. Да омладину научимо да се у алкохолу не претјерује.
Изнад свега. Шта добијамо ако дијете научимо да се моли и иде на Свету Литургију? Е тад смо добили све. Данас, сутра... ми нашем дјетету нећемо моћи баш у свему да помогнемо, нећемо моћи да га испратимо у свему али!!! ако смо дијете научили да се моли и да у свему тражи помоћ од Бога онда ће сваку помоћ и да добије. Ако то нисмо урадили гдје ће дијете тражити помоћ? На улици, у секти, пороцима..?
Е сад онај највећи степен. Писао сам о неким користима, како да их назовем, овоземаљским. Нисам баш достојан да пишем о духовној страни свега... али, замислите то дијете које пости, које се моли, изнад свега Причешћује... замислите колико је оно близу Бога и колико је Бог близу њега... колико има благослова у животу! Уф! Милина је на то само помислити а камоли живјети такав живот.
Драги родитељи, када нас Бог позива да постимо, Он то не ради зато што Њему треба наш пост, нити зато што жели да се ми мучимо. Он нас неизмјерно воли и све што тражи од нас то је за наше добро. Сваки наш труд у вјери нам доноси невјероватну корист већ овдје на земљи и уводи нас у Живот Вјечи.
Ето, па размислите на који начин ће одрастати ваша дјеца.
