Године 1919, након Првог светског рата, крем интелектуалаца тог времена (међу којима су били Ајнштајн, Расел, Стефан Цвајг и други) потписао је манифест [објављен, на француском, у часопису „Л’Уманите“, 6. јуна 1919] коју су назвали ‘Декларација о независности ума*’. Између осталог, написали су: „Већина интелектуалаца ставила је своју науку, своју уметност, свој разум, у службу влада… Они су радили на уништавању међусобног разумевања и узајамне љубави међу људима… Сада, из жестоког сукоба у који су нације захваћене, победници и побеђени излазе подједнако погођени, осиромашени и у дну срца (мада то неће да признају), потпуно посрамљени због своје кризе лудости.
Устанимо! Ослободимо ум од ових компромиса, од ових недостојних савеза, од ових прикривених робовања! Ум није ничији слуга. Ми смо ти који смо слуге ума… Наша улога, наша дужност је да одржавамо ту фиксну тачку, да укажемо на поларну звезду, усред вихора страсти у ноћи.
[* Реч која се користи у оригиналу је „л’есприт“, која се најчешће користи у значењу „ум“, али може да значи и „дух“.]
Лепе речи, али веома магловите и апстрактне. За почетак морамо да се запитамо који је то чудан „ум“ или „дух“ коме треба да служимо. Шта је „фиксна тачка“ или „поларна звезда“ која осветљава нашу ноћ? Интелектуалци који су потписали декларацију не дају појашњења. Највероватније, једина поларна звезда коју су прихватили био је ум и машта сваке особе. Због чега је, 20 година касније, свет поново упао у неупоредиво гори ужас новог рата.
* * *
7 децембра (25. новембра), славимо празник Свете Катарине, жене која није била само интелектуалка, већ је била и веома мудра. Света Катарина је разумела да:
Постоји само један Дух коме вреди служити: Дух Свети, који није ни „ветар“ ни голуб. Он је одређена Особа. Он је заиста Бог.
Овај Свети Дух нема потребе да буде ослобођен. Напротив, једино нас он може ослободити окова прелести и робовања људским страстима.
Плодови овог Светог Духа – и само њега – су истински мир, истинска радост и истинска љубав. Непроцењиви дарови којих нас ниједан рат, па ни сама смрт, не може лишити.
Испуњена овим Духом, дакле, Света Катарина се суочила са целим царством. И, снагом овог Духа, успела је да:
„Затвори уста“ свим интелектуалцима који су желели да на њу пренесу свој јадни дух демонске мудрости, а то је да ако сте интелигенти наћи ћете начин да уживате у добрим стварима у животу.
Да их обрати вери у Једног Истинитог Бога оне који су, искрено и без предрасуда, били спремни да слушају њено лично сведочење.
Да претрпи страшно мучеништво за своју веру у истинитог Бога и да храбро иде ка смрти, јер је схватила да је живот вечни стварни живот.
Њен живот и мучеништво су најживописнија Декларација наше истинске независности и праве слободе. То је прокламација јединог правог човечанства. Човечанство „по лику и подобију Божијем“.
