У недељи припреме за дочек Богомладенца Христа, дана 12. децембра 2021. године, сабрани око Христовог Тела и Крви као саучесници и причасници приступили смо на исцељење душе и тела. Радост евхаристијског приноса увеличало је предстојање Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, коме је саслуживало братство овог храма. У првим снежним данима месеца децембра топлину љубави Христове уприличило је и милозвучно појање нашег хора под диригентском палицом Драгане Манојловић.
Недељно јеванђелско зачало говорило је о милостивом Самарјанину, причи у којој нас Христос учи ко је наш ближњи. Епископ Јустин обратио се заједници протумачивши нам Христове речи у циљу нашег раста у меру раста Христова:
– Колико год се трудили да угодимо Богу, ми Му не можемо угодити без нашег ближњег. Без ближњег нема спасења. Данас људи говоре да кад би живели у другом амбијенту, на другом месту, било би лакше, могли би да учине више добра. Ми који живимо овде у свету, упућени смо једни на друге. Морамо знати да када нам други чине искушења, чине зато што су и они искушани. Постоје и отшелници, они који напуштају овај свет, не из мржње према свету него из љубави према Господу, и тамо немају ближњега. Имају само себе, своје слабости и свој подвиг. Такав живот је тежак и пун подвига.
Владика нас је упутио на читање житија великих отшелника и пустињака, између осталих и на житије Светог Антонија, наглашавајући да се кроз овоземаљска искушења на коме год месту били ми вежбамо и боримо за задобијање Царства Небеског.
Владика је причу о милостивом Самарјанину пренео и на други начин образложивши да је за нас дошао тај милостиви Самарјанин који није био из нашега рода већ са неба. Пришао је нама, узео наше огреховљено и изранављено тело на себе и постао Богочовек Христос. Он све чини за нас, води нас и показује нам шта да чинимо. Међутим, ми често грешимо, радимо оно што нам се свиђа а теже остављамо за касније. Многе Божије заповести су тешке, али када испунимо прво оне мање заповести и онда почнемо да вежбамо, да растемо ка Христу и остале теже нам бивају лаке. Битно је само започети и радити на себи. Не треба да чекамо неко боље време, неке боље људе, да будемо у бољем расположењу, то никада неће бити. Овде на земљи ми имамо свој подвиг да се поново вратимо у Царство Небеско. Наши прародитељи су погрешили јер су преступили заповест Божију. Ми се враћамо Царству Небеском тако што држимо заповести да љубимо Бога и ближњега. Само тада Господ ће нам дати радост и мир у Духу Светоме.
Огрејани смо Телом и Крвљу Господњом, поучени речима свога духовног оца Владике Јустина, а радост дана пренета је на агапе љубави сваког хришћанског дома наше заједнице.
Извор: Епархија жичка
