Type Here to Get Search Results !

Епископ Атанасије: Свети Сава је био и путоказ, не само учитељ

На дан молитвеног прослављања Светог Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског, 27. јануара 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Милешеви.


Звучни запис беседе


Саслуживали су архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, протојереј Никола Перковић, настојатељ манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи јеромонах Јован, настојатељ манастира Светих Козме и Дамјана у Воденој Пољани јеромонах Матеј, протођакон Иван Савић и ђакон Радан Драгутиновић. Евхаристијско саборовање увеличао је својим појањем Београдски мушки хор, предвођен ђаконом Владимиром Руменићем.

Након заамвоне молитве пререзани су славски колачи и освештани славски дарови које су припремили домаћини овогодишње славе Милан Калић из Вучитрна и Жељко Миловановић из Обудовца код Брчког.

Честитајући празник монашком сестринству манастира Милешеве и њиховој игуманији Аквилини, домаћинима овогодишње прославе, свој деци и свима присутнима Епископ Атанасије је рекао: – Честитам вам овај светли данашњи дан, извор снаге и радости и мудрости роду српскоме и свему роду православноме, дан Светога Саве. Благодаримо Богу што нас је удостојио да из године у годину овај дан обележавамо по својој снази, својој моћи, свом умећу, у овим тешким околностима. Бог нас удостојава, и даје нам снаге да идемо правим путем, прокрченим од стране наших учитеља, Светог Саве, Симеона и других.

– Нас овде у Милешеви Бог је привилеговао да Светитеља Божијега и учитеља нашега Саву прослављамо на месту на коме је он највише био присутан, и које је он највише и благословио, јер је његово свето тело овде почивало преко триста година. Наш Свети Јустин Ћелијски је говорио да Светитељи својим присуством, својим моштима, освећују простор на коме су. Ми смо тиме привилеговани, али се од нас и више тражи. Већа верност, више молитве, више усрђа.

– Светитељи Божији не воле да виде да је неко лицемер, лукав, да има зле мисли и зле намере, они не воле да виде да неко разграђује дело Божије, храмове Божије, да учи кривом путу живота. Али се радују да виде да се неко Богу обратио, да се покајао ако је ишао злим путем. Тај повратак на прави пут и Бога радује, радују се и Светитељи Божији, и на Небесима Анђели. Ето, и ми можемо Небеса обрадовати.

– Свети Сава је сабрао представнике српског народа 1220. године у Жичи, да их поучи, да им каже, као својој деци, како треба да живе, да би тако постојали и у времену и у Вечности. Свети Сава је размишљао и о томе како да се човек подигне, ако је пао, а то је покајање. У нашој молитви, у нашој Цркви, покајање је један јуначки чин. Покајање значи способност виђења, сагледавања, и јуначко прихватање сагледанога себе, суочавање са својим ранама душе, са својим слабостима, са својим промашајима. И при томе гледање у Небеса, вапијање Богу да нас Он прихвати да идемо Његовим путем, да нам Он пошаље мудрости, знања и снаге да будемо нормални и здрави људи, а нарочито да будемо, ако је то могуће, Свети људи, што је крајњи циљ.

– Свети Сава је био и путоказ, не само учитељ. Он је био инспирација свима генерацијама људи, у свима временима и свима узрастима. Он је инспирација и малој деци, како да од почетка почну правилно да осмишљавају свој живот и да буду од користи и својим родитељима, своме народу, месту у којем живе. Да се оспособе знањем и врлином да активно, корисно, креативно, учествују у животу.

– Било шта да приносимо овој светој обитељи милешевској, у којој је боравио Свети Сава и у којој он и даље борави, својим духом, знајмо шта је циљ тога приношења. Циљ треба да буде јасан, не да бисмо себе славили уместо Светог Саве него да бисмо се уграђивали у дело Светога Саве, у љубави према њему, у дело Цркве, у живот свога народа. Својим делима ми се уткивамо знајући увек да је највећи Бог и Његови Светитељи, а ми смо мали, и настојимо, позивајући се на милост Божију, да корачамо за Светитељима, нагласио је Епископ Атанасије.

Традиционално, на дан првог српског учитеља и просветитеља, деца у храмовима говоре рецитације и стихове у славу Светога Саве. Тако је било и овога пута, и сви су за свој мали труд добили пригодне поклоне којима су се дечије највише обрадовали, славећи и на тај начин Светог Саву, првог Архиепископа српског.


Извор: Епархија милешевска