Епископ рашко-призренски Г. Теодосије је синоћ 4. фебруара, с благословом надлежног Епископа банатског Г. Никанора, у Панчеву, у чин мале схиме замонашио Светлану Божовић (рођену Митровић) и дао јој монашко име Василија,по Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Сестра Светлана је рођена 1965. године у Пећи и провела је живот у браку са својим супругом Драганом Божовићем, такође Пећанцем. Од 1999. године, цела породица Божовић принуђена је да живи ван родне Пећи, у Панчеву, али је увек остала дубоко везана за Косово и Метохију. Драган и Светлана су подигли три сина – Миодрага, Николу и Димитрија, а већ су пристигли и први унуци. Новозамонашена сестра Василија,већ две године, носи крст болести која ју је везала за постељу. На њену жељу, и уз сагласност свог супруга и породице, пожелела је да прими монашки постриг као још један израз свог животног служења Богу и својим ближњима и монашењем је прибројана сестринству манастира Грачанице. С благословом EпископаТеодосија, нову монахињу привела је монахиња Христина, која је замонашена у манастиру Грачаницa, а сада припада сестринсву манастира Св. вмч. Димитрија у Сушици. Овом потресном, али дубоко достојанственом чину, присуствовали су чланови породице сестре Светлане, сада монахиње Василије, и на крају монашења су целивали Крст и њену руку да би добили благослов новопострижене монахиње. Дом породице Божовић, благословом игуманије Теодоре, духовно је кроз овај чин постао део манастира Грачанице и монашењем сестре Светлане сви су се испунили радошћу и охрабрењем.
Треба поменути да је породица Божовић једна од угледних пећких породица која никада није заборављала своје корене и светиње. Били су редовни поклоници и домаћини слава у Високим Дечанима, Пећкој Патријаршији, Зочишту. Нарочито су се бринули о цркви Св. Претече у Пећи и с радошћу посећивали манастир Грачаницу. Остајући и даље у свом дому ради лечења у Београду, монахиња Василија је са радошћу изрекла своје завете и обручила се вечном женику Христу, уз молитве Св. Василија Острошког Чудотворца, за кога су и она и нарочито њена мајка цео живот биле дубоко везане.
Владика Теодосије је у својој краткој беседи, после чина монашења, рекао да је “света тајна монашења тајна просвећења, покајања и новог рођења Духом Светим у Цркви Христовој. Чињеница да је сестра Светлана у болести замонашена, показује да је Бог њу посетио и наградио за цео њен пређашњи живот и њену преданост породици, Богу и светињама. Примање монашког пострига је дар Божији за њен живот у Христу и за њено трпљење у болести коју она као крст одпочетка носи трпељиво и без роптања. Сам овај чин, рекао је Владика на крају, велики је благослов како за њу, тако и за њену породицу, манастир Грачаницу и све оне који је познају.”
