У четвртак, 24. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је свештеничко опело новоупокојеном служитељу Божијем, протојереју-ставрофору Драгиши Мартиновићу, свештенику у пензији.
Опело је служено на Новом гробљу у Нишу, где је прота Драгиша испраћен од стране својих саслужитеља, породице и пријатеља, који су се овом приликом окупили у великом броју.
Прота Драгиша је током своје дуге свештеничке службе обављао дужност парохијског свештеника у Гредетину, Куршумлији и Нишу, где је нарочито био активан у време обнове Саборног храма Силаска Светога Духа, који је тешко страдао у пожару 2001. године. Почетком ове године, здравствено стање оца Драгише се погоршало, а након краће борбе са болешћу, упокојио се у понедељак, 21. марта 2022. године.
* * *
Прота Драгиша рођен је 3. јуна 1948. године у селу Крток, у општини Куршумлија, од оца Милосава и мајке Станимирке. Основну школу завршио је у Куршумлијској Бањи, након које уписује петогодишњу Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену, коју завршава школске 1967./68. године. Са својом изабраницом, Добрилом Радовановић из Пепељевца код Куршумлије, у брак ступа 8. фебруара 1970. године, у храму Свете Тројице у Куршумлији. Руком Епископа рашко-призренског Павла, рукоположен је у ђаконски чин 17. фебруара 1970. године, а у свештенички већ наредног дана, 18. фебруара 1970. године, у манастиру Светог Јоаникија Девичког у Девичу.
По рукоположењу, постављен је за привременог пароха гредетинског, у Архијерејском намесништву алексиначком, где је службовао од фебруара до јула исте године, када због потребе службе бива премештен у свој родни крај, где наставља пастирски рад као парох друге куршумлијске парохије, у Архијерејском намесништву косаничком. Од децембра 1978. године, премештен је на парохију прву куршумлијску. Такође, обављао је и службу Архијерејског намесника косаничког.
Од 24. јула 1987. године, отац Драгиша бива, по молби, премештен на упражњену пету нишку парохију, на коју званично ступа 1. августа 1987. године. Као свештеник при Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Нишу, службује активно до фебруара 2010. године, када по молби бива разрешен даљег опслуживања поверене му парохије, ради одласка у пензију. Чином протојереја, за ревносно обављање свештено-пастирске службе и савесно залагање око обнове нишког Саборног храма, одликован је 13. октобра 2006. године, од стране Епископа нишког Иринеја.
Са радом није престајао ни након одласка у пензију, а нарочито је био активан по питању изградње храма у родном Кртоку.
Почетком 2022. године, здравствено стање му се погоршало. Након краће борбе са болешћу, упокојио се у понедељак, 21. марта 2022. године.
Извор: Епархија нишка
