Патријарх Порфирије: Наше страдање се мора пројавити у живот у сваком добру и у живот у христоликој врлини
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 24. марта 2022. године на Тргу српских ратника у Краљеву помен пострадалима у НАТО агресији. У наставку доносимо беседу Његове Светости Патријарха:
У име Оца и Сина и Светог Духа. Као и увек и данас почињемо наше обраћање, драга браћо и сестре, именом Божјим: Отац, Син и Дух Свети. Када изговарамо ове речи, када изговарамо име Божје мислимо пре свега на љубав, на љубав апсолутну, људима неизрециву и неописиву а потом мислимо и на све оно што проистиче из такве љубави: на стварање свега, свег космоса, васељене; стварање свега што можемо чулима да осетимо, али и свега другог што не видимо и чулима не обухватамо. Све је створено из те љубави и том љубављу, хармонијом Оца и Сина и Светог Духа, а врхунац стварања, врхунац Божје љубави јесте човек, људско биће.
Драга браћо и сестре, човек створен Божјом љубављу, створен за љубав, за хармонију, за даље стварање, слободан без остатка, већ у другом поколењу, у другој генерацији, чини свој највећи грех, грех братоубиства. Наш дивни светитељ и владар српски деспот Стефан Лазаревић. У Слову љубве, описујући трагику првог убиства у историји света, отмено, суптилно и суздржано каже да Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље!" Од тада па до данас, безброј пута се ова сцена поновила и непрестано се понавља. Братоубица, љубави и свему светоме туђ, поништава и укида другог човека, укида ближњег, али он не зна да тиме поништава и свој лик, поништава себе, јер атакује на сопствену природу. Стога је свако убиство братоубиство, јер сви су људи створени као деца Божја и међусобно као браћа. Свако појединачно убиство на било којој тачки света јесте трагедија, срамота и пораз читавог људскога рода.
Данас смо се окупили овде, у Краљеву, да узнесемо молитву, да одамо достојан помен жртвама, али да исто тако видамо и исцељујемо ране нанете једним организованим античовештвом, ране које су последице magnum crimena који је почињен према нашем српском православном народу 1999. године. Чињеница је непобитна да је тада деветнаест држава учествовало у каиновском злочину, бомбардовању, у разарању нашега народа и наше земље, разарању праћеном медијским фабриковањима и трговањима истинама и лажима, пласирањем клевета о нама, о нашој Цркви, о нашем народу. Тада смо били суочени са бескрупулозним злом, са силом која ни тада као ни било када није узимала у обзир право и правду. Једини критеријум био је и јесте моћ и сила. Суочени смо тада са злом били пред којим ум стаје, пред којим остајемо неми, без речи, али наше ћутање и тишина су другачији од оног Адорновог које је изрекао да после Аушвица не треба певати, не треба писати поезију. Не, драга браћо и сестре, наше страдање, од првог мученика, протомученика Христа Господа, ћутање претвара у снагу, у молитву, у снагу молитве за све који страдају на правди Бога.
Молитва је наше надахнуће за стварање, за уметност. Зато се молимо за нашу браћу и сестре страдале у НАТО агресији на Србију, али се молимо и за све који данас страдају било где. Молимо се за мир уопште, за мир света. Молимо се данас посебно за престанак сукоба у Украјини, молимо се за мир и на Блиском Истоку, у Африци, свуда. Молимо се да сви разумемо и да сви разумеју да смо међусобно сви повезани, да смо једни другима потребни. Сви људи су браћа и сви људи су наша браћа. Наша браћа су чак и онда и они који нас прогоне, којима смо и до данас мета. Молимо се за њих, молимо се и за оне који нас клевећу. Ми њих прогонити нећемо и клеветати нећемо, али истину и због њих али и због нас објављиваћемо и сведочићемо. Наше страдање се не сме пројавити као злопамћење, оно се мора претворити у снагу за сведочење истине, правде, љубави и мира, у снагу праштања и покајања. Мора се пројавити у живот у сваком добру и у живот у христоликој врлини. Ту нам је потребна и помоћ Божја коју, ево, данас сећајући се и молећи за пострадале, невине током НАТО бомбардовања, призивамо упорно и непрестано показујемо да је нама људима помоћ Божја потребна, да не можемо сами, да не можемо да превазиђемо ону истину да је наш ближњи Каин, да је човек човеку Каин. Зато, Господе, просветли нашу таму и учини све људе истинском децом својом и правом браћом међу собом.
Позивамо све данас овде сабране, када се часним постом припремамо да дочекамо најрадоснији празник Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, да се посветимо међусобном измирењу, међусобном праштању и стицањем љубави и мира Божјег, мира који превазилази сваки ум. Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа да буде са свима нама.
Извор: Инфо-служба СПЦ
