Type Here to Get Search Results !

Патријарх Порфирије на великопосном недељном вечерњем: Свако чудо је израз наше вере која се оваплоћује кроз пост и молитву


Иако је "Лествица" писана као дело које је намењено монасима, можемо да је сместимо у одређено време и контекст наших живота, онда ћемо, не копирајући оно што чине монаси јер су услови њиховог живота другачији, али уносећи дух "Лествице" и ми заједно са светим Јованом Лествичником живети у духу "Лествице",, рекао је Патријарх српски г. Порфирије у беседи након отпуста великопосног вечерњег богослужења у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару.

Уз хоростасију Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а у молитвеном присуству Преосвећене господе епикопа ремезијанског г. Стефана; топличког г. Јеротеја, хвостанског г. Јустина; и марчанског г. Саве, презвитер Бранислав Кеџић, служио је недељно великопосно вечерње богослужење, у смирај четврте недеље Великог поста посвећене преподобном Јовану Лествичнику, 21. марта/3. априла 2022. године, у заветном спомен-храму Светога Саве на Врачару. 

Првих шест недеља Великог поста према богослужбеном правилу подразумевају недељно великопосно вечерње на којем се због појања великог великопосног прокимена врши вечерњи вход са кадионицом, а по завршетку појања једног од два велика великопосна прокимена који се од недеље до недеље смењују, свештенослужитељи светле одежде замењују тамним (љубичастим), и од тога тренутка богослужење добија покајни карактер.  

Након вечерњег отпуста поучним речима сабране је поучио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у својој надахнутој беседи говорећи о пресветлом примеру Преподобног Јована Лествичника, посебан акценат ставивши на знамено дело "Лествица", које је настало из пера и из срца овог великог подвижника и учитеља побожности. Поред тога, Патријарх се у својој беседи осврнуо и на јеванђелску перикопу која се чита на Литругији у четвртој недељи Великог поста.  

"Недеља која је пред нама посвећена је Светом Јовану Лествичнику, великом подвижнику (аскети) који је живео у шестом веку. Као што знамо, он је у раној младости из Цариграда где се родио, када је имао само шеснаест година напустио свет и отишао на Синајску Гору, и провео деветнаест година живота у послушању своме духовнику и братији са којом је живео. У послушању одричући се своје острашћене воље како би могао да у смирењу читав свој живот уподоби вољи Божјој, а онда након толико година проведених у манастирској (монашкој) заједници у општежићу, отишао је на Синај у једну пећину у којој је живео у самоћи четрдесет година. Умирући за овај свет, како монашка предања описују живот подвижника, он се рађао и родио за вечност, а нама је оставио једно духовно штиво - књигу која се зове "Лествица", која је намењена монасима за духовно руковођење", рекао је Патријарх српски говорећи о дивном међу светима - преподобном Јовану Лествичнику.

"Свако исцељење као чудо, али и свако друго чудо које може да се деси пред нашим очима увек је дар Божји, и увек је и израз наше вере која се оваплоћује кроз пост и молитву, и све друге димензије поста које су описане у "Лествици". Иако је "Лествица" писана као дело које је намењено монасима, можемо да је сместимо у одређено време и контекст наших живота, онда ћемо, не копирајући оно што чине монаси јер су услови њиховог живота другачији, али уносећи дух "Лествице" и ми заједно са светим Јованом Лествичником живети у духу "Лествице", поучио је Патријарх српски г. Порфирије.  


Извор: Телевизија Храм