На празник Цвети, 17. априла 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је на Светој архијерејској Литургији у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман (Богојевић), епархија канадска, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протојереј Немања Клајић, први парох даљски, ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и ђакон Предраг Јелић из Даља.
У својој архипастирској беседи Епископ Херувим је причао о значају празника Цвети, поручио је сабранима да једино славећи Бога и носећи Бога у свом срцу можемо ходити светом у којем влада тама.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека буде на здравље и на спасење данашњи празник Цвети овде у Саборном храму у Даљу и да непрестано у свом срцу имамо овај узвик: Осана Сину Давидову, благословен Онај који долази у име Господње. Тај благослов деце из Јерусалима и нама сведочи Тајну нашег спасења. Од сутра почиње Страсна недеља. Недеља у којој се још молитвеније, усрдније и јаче душом препуштамо да би осетили Тајну живота вечнога - Тајну Васкрсења Христовога. Страсна недеља нас васпитава, открива нам да је пут ка Христу трновит, веома тежак и да га само велике духовне атлете могу достићи и могу да следе тај пут. Христос испуњава закон и од самога Оваплоћења показујући јеврејском народу да је Он заиста Бог и Спаситељ. Не рушећи га, Он испуњава закон и даје му смисао и обожује га да би народ схватио који је смисао и пуноћа Његовог доласка и боравка међу нама.
Кад год смо сабрани на светим службама Божијим испуњавамо завет Христов, у пуноћи литургијске заједнице у којој смо се причестили Телом и Крвљу Господњом. На Светој Литургији се сабиремо да бисмо осетили Тајну вечности, а данас и благослов којим су деца Јерусалима прославила Господа. Славопој јерусалимске деце је славопој свих нас. То је позив да славимо Бога свом душом и умом и свим срцем својим, да Бога носимо у свом срцу и будемо бољи. То је позив Цркве, то је васпитавање у духовном животу. Духовни живот се у нама испуњава искључиво ако ми желимо да ходимо тим и таквим путем. Једино тако можемо испунити заповест Божију и ходити кроз овај свет таме. Испуњавајући заповест можемо светлошћу отварати путеве кроз таму, та светлост зрачи и самим нашим животом. Светитељи су побеђивали себе, побеђивали су своју телесност и своје страсти да би постали духовне атлете и духовни горостаси. Тиме су нам поставили пример, показали су нам којим путем треба да идемо. Светитељи су пример живота у Христу, живота по Христу и живота са Христом. Њихов начин живљења је пуноћа живота, испуњен завет и заповест која нас треба увек руководити и увек напајати. Пут Страсне недеље на који сада ступамо треба бити наш васпитач ка Христу, пут који ће нас увести у Тајну Васкрсења и показати нам који је смисао живота, који је смисао молитве и богослужења. У богослужењима Страсне недеље се у највећој пажњи и побожности најдубље улази у људску душу, тамо где су наши осећаји. Молитве које читамо, кроз богослужбене песме и псалме које појемо и које читамо Бог нам буди срце, отвара душу. Отвара нам душу да би постала место Несместивога Бога, да би постала место васкрслога Христа који је ради нас и страдао и претрпео сва та страдања да би ми били бољи људи, пуни благодати Духа Светога.
Нека би Господ дао да у се у томе духу васпитавамо и да нам то буде пут ка Христу, пут ка духовном животу, да будемо духовне атлете и горостаси и да нас Господ благослови са висине Светога стана свога. Живели, срећни и благословени били. Амин!
