«Не бој се, ја сам Први и Посљедњи и Живи;
и бијах мртав и ево жив сам у вијекове»
(Откр. 1, 17-18)
Овако описује јављање Васкрслог Христа писац пророчке књиге, љубљени Његов ученик св. Јован Богослов. Ево нама свима наде који се зовемо Његовим именом (Дела 11, 26; I Петр. 4, 16) да, и ако умремо, живећемо у другом животу и, на крају овога света, васкрснућемо. Је Он, као Син Божији и Спас света, треба у свему да буде први (Кол. 1, 18; I Кор. 15, 23). Он нам је отворио врата Царства небеског која нико не може више затворити. То је за нас највећа радост да ћемо вечно с Њим живети. Залог нашег живота јесте Његов живот и залог нашег васкрсења јесте Његово Васкрсење (I Кор. 15, 22). Јер, како рече један наш велики богослов: «Пре свега, Васкрс има општечовечански значај. Јер је својим Васкрсењем Богочовек решио главни проблем човековог бића: проблем смрти. А тиме и живота….Васкрсењем је Богочовек убризгао у људску природу серум бесмртности и објавио људе за брсмртнике».
Ми треба да будемо сваког часа свесни и благодарни не неизмерној љубави Бога Оца који нам је дао Сина Свога да ниједан који верује не погине него да има живот вечни (Јн. 3, 16). А кад нам је Њега даровао онда нам је све дарове с Њим даровао. И тај дар, највећи дар Сина Божијег нама, Његово Васкрсење, не прослављамо једанпут годишње, као друге празнике, него сваке недеље у години. А то је због тога што је то «Празник над празницима и славље над слављима». Још је у другом веку после Христа велики хришћански писац Климент Александријски рекао како прави верник, испуњавајући заповест Јеванђеља, чини сваки дан даном Господњим, јер удаљује од себе зле помисли и прима добре помисли славећи Васкрсење Господње. И та светоотачка мисао је остала и остаће у Православљу увек актуелна. Ради тога је Св. Серафим Саровски поздрављао свакога кога би сусрео: Христос васкрсе, радости моја!
Драга браћо и сестре,
Већ више од две године свет се бори са пандемијом Ковид-19. Многи су прерано изгубили мајку и оца, брата или сестру, супруга или супругу, кума или пријатеља. И она се још није смирила. Поменимо и нашу браћу на многострадалном Косову и Метохији који већ деценијама трпе прогоне и страдања пред лицем овосветских моћника. А многи су и положили животе своје за одбрану колевке Српства. Сетимо се погрома који се десио пре 18 година. Нека Господ наш, који има власт над животом и смрћу, подари преминулима вечно Царство своје, а живима нека убрише сваку сузу са очију њихових (Откр. 7, 17).
Ових пак дана наишла су ратна искушења, не само на наш род него на цело Правослаље, па и сав свет. Неко је успео да посеје семе мржње међу браћу. Пре свега, отац лажи (Јн. 8, 44; Мт. 13, 31-32, 36-39), па онда они који се држе старе проверене изреке: Divide et impera- Завади па владај! Због тога свакодневно упутимо молитве Господу нашем Исусу Христу, Богу мира (Еф. 2, 14-17; Сол. 5, 23), да унесе свој мир и љубав међу нашу православну браћу Русе и Украјинце, и да нас све избави од искушења, видљивих и невидљивих непријатеља. Не заборавимо да све ово што нам се дешава јесте због наших сагрешења, као што се дешавало и изабраном народу (Пон. Зак. 28. гл. ). Али верујемо речима св. Апостола Павла: «Друго вас искушење није снашло осим човјечијег; вјеран је Бог који вас неће пустити да се искушавате већма него што можете, него ће учинити са искушењима и крај, да можете поднијети» (I Кор. 10, 13).
И поред свих ових невоља, ускликнимо са Светим Пророком: «Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему» (Пс. 117, 24).
Благодарни смо вам, драга браћо и сестре, што сте одвојили од себе и приложили од срца нашој Епархији, манастиру и својим црквама, као и свима онима којима је била потребна помоћ. Нека вам Васкрсли Господ врати у Својим вечним добрима.
На крају, од срца вас све поздрављам најрадоснијим поздравом:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом Исусом Христом,
ЕПИСКОП КАНАДСКИ
МИТРОФАН
Извор: Епархија канадска
