Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, служио је на Лазареву суботу Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
Саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђели: Сергије, настојатељ острошки и Илија, јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Сионије.
Одговарала су острошка братија на челу са јерођаконом Зосимом, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.
Прије причешћивања вјерних, архипастирким словом поводом великог празника Васкрсења четвородневног Лазара, сабране је поучавао Митрополит Јоаникије. Он је казао да након Четрдесетнице, од јутра Лазареве суботе улазимо у Велику недјељу, да бисмо постали саучесници великих дјела Божијих, од Васкрсења Лазаревог преко уласка Христовог у Јерусалим, до Његовог узласка на Голготу, Његове смрти и Његовог Васкрсења.
– Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој. Тако говораше једна од ожалошћених сестара Светог Лазара, пријатеља Христовог. Ова породица, Свети Лазар и његове двије сестре су по предању, а и по јеванђељским свједочењима, много пута у свој дом угостили Господа Исуса Христа. Толико су били блиски да су га доживљавали као свога најближег, најдражег. Кад је боловао Лазар, кад му се приближавао крај овоземаљског живота, сестра поручује Христу кога већ гоне Јевреји да болује Лазар, а Он каже, доћи ћу ја и да Лазарева болест није на смрт, него да се пројави слава Божија – подсјетио је Митрополит Јоаникије.
Господ Исус Христос већ је имао ту намјеру шта ће да уради, казао је Високопреосвећени Митрополит. Подсјетио је да у овој причи видимо једну драму коју сваки човјек доживаљава у овом животу, драму смрти, драму губитка најближих, када умире онај кога волимо и ми заједно са њим умиремо, откида се дио нашег срца и дио нашег живота.
– У ријечима Лазаревих сестара, Господе да си Ти био овдје, не би умро брат мој, тим великим ријечима, већ имамо скривену вјеру у Христа као извор живота, а Он је рекао, Ја сам васкрсење и живот. Међутим, ипак су се појавиле људске слабости. Када Господ каже: Васкрснуће брат твој, она каже: Знам Господе да ће васкрснути у посљедњи дан. То је вјера старих Јевреја. А једна од сестара размишљајући као обичан човјек, пројављује опет ограничење људског ума, пред божанским планом. Каже, Господе, он већ заудара, већ се распада, а Он каже, само отоворите гроб и позива Лазара својим божаснким и живоносним гласом и пројављује своју власт над смрћу и Лазар устаје из гроба, јавља се као побједитељ смрти силом Божије ријечи. И овдје Господ прије свог страдања пројављује своју пуну власт над смрћу – објаснио је Митрополит Јоаникије и додаје да у у свјетлу овог догађаја видимо шта значе Његове ријечи да Лазарева болест није на смрт.
Високопреосвећени митрополит Јоаникије је сабране поучавао да у ове дане Христовог страдања треба да идемо стопама Христовим.
– Колико год пута смо били учесници тих догађаја божанских, сваки пут их изнова доживљавамо, јер и страдање Христово, Његова смрт и Ваксрсење, иако се у давнини десило, није остало у прошлости и не може се потиснути у заборав. Ми увијек изнова доживљавамо ту драму и страдање Христово. Састрадавајући са Њим, ми очишћујемо наш ум, наше мисли, наша осјећања и руковођени Његовом руком потпуно се препорађамо, очишћујемо се од наших грјехова. Треба да будемо саучесници Христовог страдања, да то реално доживимо и наравно да се оснажимо кроз ове свете дане, кроз тајне Божијих дјела, да се просвијетлимо силом Христовог крста и Његове љубави, да добијемо опроштај грјехова, обновљење нашег бића, наше душе, нашег ума, наше вјере, да бисмо се удостојили да прославимо Васкрсење Христово, да постанемо саучесници и сапричасници Његовог Васкрсења – нагласио је Митрополит Јоаникије и додао да у овај велики и Свети дан, Лазареву суботу уочи Његовог уласка у Јеруслаим, Христа осјећамо као побједитеља смртти, као Онога који има власт над смрћу, као онога који доноси живот, који све препорађа и све чини новим.
Сабрани који посте Васкршњи пост, а који су се молитвено припремали, примили су Свето причешће.
Заједничарење монаштва и сабраног вјерног народа са Високопреосвећеним Митрополитом и саслужитељима, настављено је у манастирској гостопримници.
* * *
