Вазнесење Господа у 40 дан након Пасхе, -прослављено је евхаристијски у подгоричком храму Св. Ђорђа. Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински, уз саслужење протојереја–ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Ивана Црногорчевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Св. Ђорђа, предвођени ђаконом Луком Павићевићем.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се, началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић, питајући се, зашто смо ми данас православни хришћани, зашто су нам Цркве и службе овакве какве су, зашто уопште вјерујемо онако како вјерујемо ?
,, Врло важна ствар је да – Васкрсли Господ није остао на земљи, међу нама, – него се Вазнео на небо и обећао силазак Духа Светога, на Апостоле, које се и десило на 10 дана од овога догађаја “ – нагласио је прота Перовић, додавши да је много важно што се васкрсли Господ Вазнео на небо, да би Дух Свети сишао на нас – на све људе ! – управо, да би смо ми који вјерујемо у Христа, који смо се крстили у ту вјеру – постали причасници Његовога Тијела, Духом Светим, објаснио је отац у своме обраћању.
,, Ми, сви овдје, ма колико да смо различити, смо честице Једнога Тијела и то ћемо доказати, када се причестимо. То није давање нама неких медикамената – већ приступање нас Васкрслом Господу, и причешћивање Њиме, да бисмо ми постали честице Христовога Тијела “ – објаснио је отац, додавши да се то није могло десити док се Васкрсли Господ није Вазнео на небо.
Зато је овај догађај јако битан за наше спасење, подвукао је, јер Је рекао Апостолима, – ако ја не дођем, неће доћи Утјешитељ, – објаснио је прота, поставивши логично питање – А што ће ми Утјешитељ, ако си Ти ту ?
Одговоривши, да уколико Господ Исус Христос не оде, ми се не можемо сабрати у Тијело Његово, – на начин који је установљен на Тајној Вечери.
Друга битна ствар коју је отац хтио да нагласи – јесте, да је све ово почело као чин пријатеља који пише свом пријатељу !
,, Све ово је почело као љубав између људи “, нагласио је отац, додавши да ово траје и може једино имати смисла, уколико се сабирамо као пријатељи и браћа.
Свети Апостол Лука, припада 70 –ци Апостола, подвукао је прота, указавши да дођосмо до тога да и ми у ову вјеру улазимо, не само зато што смо нешто прочитали и чули – већ зато што је то вјера наших прађедова, оних који су нас у љубави родили !
,, То су животи и генерације које су остале у овој вјери, да вјерују што је Лука писао пријатељу а тај пријатељ пренио своме пријатељу, куму, брату…
,, Зато је било могуће да на данашњи дан, црногорци предвођени свештеницима оду на Граховац и извојују ону од библијских битака, где их је било мање од Турске војске; међу њима неколико десетина свештеника је погинуло, бранећи ово Писмо Лукино, пријатељу – јер им је важније била вјера у оно што је пријатељ пренио пријатељу, ђед унуку,… него сопствени живот – нагласио је отац, у своме обраћању на Спасовдан.
,, Па кад ме питају, што ти идеш у Цркву, што ти вјерујеш, па да ли је то тачно што пише у Светом Писму ? “
,, Одговарам им, да то што пише у Светом Писму и да ли је то тачно – је мој ђед и прађед, потврдио крвљу на Грахову. И да то више није питање мастила, којим је Лука писао писмо пријатељу – већ да је то питање крви, који је пролио предак и прије и послије њега “ – указао је отац у својој беседи у подгоричком храму, подвукавши да зато ми слушамо ове ријечи и идемо за Христом – управо из тих разлога, зато што је то дубински важније од живота, земаљскога. Е то је ствар љубави – закључио је прота Перовић, у обраћању присутном народу.
Након примања Свете тајне причешћа Тијела и Крви Господње, заједничарење свештенослужитељ и парохијана, настављено је пригодним послужењем, у Светогеоргијевском Дому, Црквене општине подгоричке.
