Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је у понедељак, седми по Васкрсу, свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому.
Преосвећеном су саслуживали: јереј др Србољуб Убипариповић (изасланик Светог Архијерејског Синода на овогодишњем матурском испиту у богословији Светог Јована Златоустог), ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј Александар Сенић, јереј Владан Костадиновић, јереј Иван Антонијевић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су богослови Богословије светог Јована Златоустог, а за певницом је било братство храма заједно са матурантима Богословије.
По благослову преосвећеног Епископа, народу и матурантима богословије обратио се проф. др Србољуб Убипаровић истакавши да се током целе литургијске године хришћани сабирају на сусрет са Тројичним Богом. Поврх свега та част и тај величнаствени дар бивају већи, јер се налазимо у једном од најважнијих делова литургијске године Светој Педесетници. Као што добро знате период Педесетнице подраумева педесетодневно празновање Празника над Празницима, Васкрсења Христовог из мртвих. Такође, овај део Педесетнице у коме се тренутно налазимо подразумева празновање празника Вазнесења Господњег али истовремено и празновање спомена 318 отаца првог сабора и поврх свега припрему за празновање празника Педесетнице. Господ у једној од Јеванђелских перикопа говори да одлази своме Оцу али да ће се вратити и да ће благовољењем Очевим нама послати утешитеља, Духа Светога, који ће свеодчити у име Очево, који ће бити утеха свима до Другог Доласка Христовог. Управо ове речи нам помажу да разумемо значај празника Педесетнице али истовремено и смисла тајне богословља која је поверена не само Његовим ученицима, него и наследницима Његовим, пре свега Епископима као учитељима вере, и будућим свештенослужитељима, вама драги ђаци богословије. Шта нас то поучавају одељци? Господ се вазноси у слави узноси са клицањем да би устоличио људску природу на престолу Оца Небеског. То је тајна Царства Небеског која бива сваки пут разумнија на литургији благодаћу Духа Светога. И ми смо позвани и призвани да тим путем идемо. Отуда се најпре опредељујемо да служимо Христу, постајемо служитељи Христу, постајемо чланови Цркве Његове, умиремо за овај свет, и кроз тајну Васкрсења постајемо нови људи и започињему тајну живота. Не само тајна смрти и васкрсења него и тајна Вазнесења, наше настојање, да се подвигом, молитвом постом, и сваким начином опредељујемо свакога дана за Царство Небеско и правду његову. Показујемо да ми разумемо речи Спаситељеве зашто одлази и зашто ће доћи, и зашто ће послати Духа Утешитеља. Молитве Цркве нам говоре да ништа не можемо знати ни говорити без Духа Светога. Не знамо се молити нити подвизавати, управљати Христу без Духа Светога. Поврх Свега без Духа Светога не можемо познати Христа а опет кроз тајну Свете Тројице, кроз Христа и Духа Светога не можемо познати Оца. Зато је тајна Духа Светога дарована нама дата да учимо себе и друге путу Господњем и зато тврдимо и исповедамо да без благодати ништа не бива добро у нашем животу. И ако нешто бива добро то је заслуга свише, одозго и то је поврх свега благодаћу Духа Светога наше слободно опредељење да будемо заједничари Христови. Но ипак темељ једног таквог опредељења и благодати Духа јесте, као што Спаситељ говори љубав браћо и сестре. Љубав која је безгранична, љубав Христова, да дозволимо да се усели у нас и да та љубав у нама пребива. Та љубав јесте основа свега доброга и кориснога у нашем животу. Ту љубав су примили оци цркве, првенствено Оци првог васељенског сабора у Никеји, и како каже једна стихира у служби тајну богословља јасно предаше Цркви. И заиста драга браћо и сестре ти оци цркве јесте богомудрено смештени између празника Вазнесења и Педесетнице.
Наша Света Црква је благоизволела да у овом периоду ђаци наших средњих богословских школа у нашој светој цркви полажу матурске испите зрелости, у овом периоду, учећи се тајни богословља како од наших Епископа тако и од својих свештенослужитеља тј. благодаћу Духа Светога. Оно што је порука ових јеванђелских одељака, јесте врло једноставна: задобијмо смирење, тј. унижење које је Господ пројавио, и крајње снисхођење, и на љубав безграничну Коју је Господ пројављивао свакога дана и у сваком тренутку када је проповедао на земљи. Та љубав је свепрожимајућа... Будимо радосни драга браћо и сестре, и величајмо име Господње зато што смо православни хришћани, зато што смо чланови Цркве, зато што смо удостојени да заправо будемо непосредни сједињени са Христом више него наши крвни сродници, јер речи „Ја сам чокот а ви лозе“ указују на величанственост нашег живота у Цркви. Пошто се причешћујемо Телом и Крвљу Господњом оно што нас везује јесте Тело и Крв Христова и оно што је почетак, средина и крај нашега живота јесте Тело и Крв Господња, јесте заједница са Оцем и Сином и Светим Духом. Амин.“
Извор: Епархија шумадијска
