Архимандрит Нићифор Дучић, ЦРНА ГОРА, Гласник Српског ученог друштва, књ. XL, Београд,1874, ст. 23,24
„Кад је Бог сијао камење по свијету, продре му се врећа на мјесту, где је сада Црна Гора, те се ту проспе највише сјемена; за то је Црна Гора сва од камена."
У Црној Гори су знатнија ова мјеста:
1.Цетиње у катунској нахији са 115 кућа и 500 становника, сједиште црногорскога кнеза и митрополита. Први има свој конак, а други сједи у манастиру до конака задужбини војводе Ивана Црнојевића.
Има једна мала богословија, једна женска (пансион) и једна мушка основна школа.
До 1847 год. није било ниједне куће на Цетињу, осим манастира, у којему су сједиле црногорске владике. А те године владика Петар II. сазида себи конак одвојено од манастира у растојању неколика корака. Конак овај разликује се од манастирских ћелија само тијем, што се виде на четири угла ограде (око њега) четири куле, које опомињу гледаоце на средњевјековне замкове и великашке станове.
Конак овај прозван је у народу „биљарда" с тога, што је владика набавио у њ билијар, и што се од тада почело играти на Цетињу у конаку билијара и карата.
1)
Од 1847 год. почну се мало по мало зидати мале куће и крчме у једном реду и правцу од конака у исток за ноћиште Црногорцима, који доходе на Цетиње ради парница и других потреба. И тако сада има на Цетињу, као што је споменуто до 115 кућа.
') Карте су и сада на Цетињу најмилија забава, која више иута прелази у страст; јер се често нута догодп, да поједннн чиновннк изгуби сву своју годишњу плату за једну ноћ!
Игра с картама није се ограничила на само Цетиње, него се почела и ширити по Црној Гори.
У вријеме кнеза Данила играло се је на Црнојевића ријеци тако страсно, да су неколике имућне куће из ријечке нахије проиграле готово читаво своје имање!
То је дало повод кнезу Данилу, да забрани играње карата на новце; али та забрана није дуго трајала.
Кнез Никола сазидао је себи један други конак у растојању опет неколика корака од старог. Својом спољашњошћу не разликује се много од старога конака, при свем том, што је доста око њега похарчено, јер су и план цртали и по њему зидали самоуци. У њ се је кнез преселио 1868 год.; а у стари је смјештена богословија и женска школа.
Има и једна повећа гостионица сазидана на акције 1864 год. које су ујамчене од црногорскога сената. Њихова је вриједност одређена по 50 ф. среб. са 5% интереса; купили су их већином Срби из Боке. Гостионица је прорадила и сматра се за државну својину, а акције и на њих интерес стоје неисплаћене.')
2. Црнојевића-ријека у ријечкој нахији са 80 кућа и 300 становника. Спроћу те варошице на другој страни ријеке био је Црнојевића град Обод па узвишеном побрежју, у којему су најприје становали Срби, а послије потурице до 1707 год., на кад је владика Данило с Црногорцима истријебио Црну Гору од потурица, тада је и град Обод срушен.
Касније опет неколике породице из ријечке нахије сазидају себи куће на развалинама тога града, у којима и сада станују.
На сред града има доста лијепа црква, храм св. Николе. У XIII-м в. ту је био манастир, као метох врањински, а позније у другој половини ХV-га в. прва српска штампарија2); за тијем у другој половини ХVII-га в. турска џамија; а од почетка ХIX-га в. опет црква. Чудновата судбина цркве и града!
Преко ријеке има камени мост, кои веже град са варошицом, задужбина кнеза Данила у спомен његову
') То је нешто са свијем налично на биоградску прву дружину за потрошњу.
') Види мој чланак у црногорском Орлићу 1865 год. Дентон пријевод од г. Ф. Христића у „Вили“ 1866 год.
Приредио: Јован Маркуш
Извор: Етос
