Type Here to Get Search Results !

Епископ хумски Јован: Христов позив на љубав превазилази све наше уобичајене представе о љубави


У суботу, 18. јуна 2022. године Свети архијерејску Литургију у есенском храму Светога архиђакона Стефана служио је Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован уз саслужење свештеника Зорана Илића и Стефана Марића. Након Свете Литургије чланови дечијег позоришта из Есена приредили су једну представу посвећену празнику Видовдана.


Беседу поводом прославе празника Видовдана одржао је Владика Јован.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, сабрали смо се данас, десет дана пре Видовдана, да прославимо овај празник као један, за нас Србе, најзначајнији празник. Данас прослављамо и оданије Педесетнице. Сви догађаји и сви празници су такви да је њихово значење сажето у свакој јеванђеоској причи појединачно и у свим јеванђеоским причама заједно а јеванђеоске приче и празници су једно у Господу Исусу Христу. Он је за нас поживео, чинио чуда, васкрсавао људе из мртвих, исцељивао их од различитих болести, тешио оне који су онеправдовани и мир давао онима коју су узнемирени. Храбрио је и оне који су страдали за правду и истину јер су пострадали са Њим, у Њему и Његовим, Христовим страдањима. Јеванђеље Христово и сам Христос у овај свет доносе нешто што је потпуно другачије од онога на шта смо ми навикли и нешто потпуно другачије од свега онога чему ми тежимо, зато сваки пут када читамо Јеванђеље, а нарочито када га чујемо у цркви, оно свакога од нас, на неки начин, прене из сна, јер примећујемо да Господ у потпуности поступа другачије у односу на наша очекивања и Његов позив на љубав превазилази све наше уобичајене представе о љубави. У данашњем Јеванђељу чули смо да нас Господ позива да волимо оне који нама чине неправду, да волимо и оне који нас мрзе. Сви знамо да је тако нешто за нас људе, колико год тежили том идеалу, веома тешко а некада нам се чини и немогућим. Господ све нас једнако воли и љуби. Како Јеванђеље каже да Господ својим сунцем обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима, дакле даје сунце, обасјава земљу и даје могућност да та земља донесе род и плод без чега ми, драга браћо и сестре, на земљи не бисмо преживели. Бог добре и зле, праведне и неправедне једнако љуби, Његова љубав је безусловна. Оно што људе може да одвоји од Бога јесте њихово опредељење да не желе да живе у заједници са Богом или у заједници са другим људима. Видовдан је у чврстој вези са свим реченим. Видовдан је догађај који представља потпуно другачији начин размишљања од уобичајеног. Знамо да су 1389. године на Косову пољу, Срби и српска војска од надмоћне турске војске били поражени и да тај догађај представља почетак краја српске независности и државности који ће трајати све до модерног доба. Без обзира на све, ми Видовдан данас славимо као нашу велику победу. Сасвим је јасно да Видовдан није био победа у војно-политичком смислу али јесте велика победа у духовном смислу, јер су наши преци одлучили да положе своје животе и мученички страдају да би на тај начин поставили почетак једној новој епоси духовног сазревања нашег народа. Ми до данас у великој мери живимо од плодова њиховог подвига и од плодова подвига многих наших светих и славних предака, светитеља и мученика. Живимо у 22. години 21. века, далеко од наше отаџбине и имамо потребу да се и данас подсетимо видовданских завета и зато Видовдан и славимо. Видовдански завети су оно што свако од нас појединачно носи у своме срцу а то је завет да сачувамо оно што је највредније и да то највредније никоме не дамо ни по коју цену. Оно што је највредније, драга браћо и сестре, јесте наша вера, оно што је највредније је Господ Исус Христос у нашим срцима и залог Духа Светога кога смо добили на крштењу, Духа који обитава у нама, који нас сабира на света сабрања чинећи нас Црквом и Телом Христовим. То је најважније за нас јер је то оно што човеку даје смисао живота, што му враћа достојанство и што га уздиже на небеса. Срби нису небески народ зато што су на било који начин бољи од неког народа. Сви народи су небески народи јер је Бог све народе позвао да се уздигну до онога што је небеско тим што је Он сишао на земљу, небеса спустио на земљу а боравак на земљи и, у исто време, на небесима је ствар нашег опредељења и Божанске благодати. Сви су народи позвани да буду небески. Срби јесу небески народ онолико колико се придружују и причешћују небесима, колико се причешћују и придружују правој и истинској вери у Бога и колико се причешћују Његовим Светим и Животворним Тајнама. Онда када Господ обитава у нама и када у нама обитава будуће царство Божије тада је наш идентитет најсигурнији, не само да ћемо као народ опстати у историји него да ћемо као припадници једног народа, са свим лепотама његове културе и онога што наш идентитет чини српским бити спасени не само у наредним деценијама и вековима него у вечности, не нашом силом и заслугама него Божијом силом и Његовом благодаћу. Зато је важно да никада не изгубимо ту свест шта нам је најважније у животу а то је вера у Господа Исуса Христа, живот у Цркви Његовој, којом ћемо као народ бити спасени и у вечности се радовати са свим осталим небеским народима блаженом и вечном животу у Христу. Треба да благодаримо Богу на свему ономе што нас чини посебним народом и на свему ономе за шта сигурно знамо да за нас представља радост Божанске благодати и Његовог благослова. Драга браћо и сестре, треба да се као народ, и заједно и појединачно, кајемо због свега онога што није достојно наших великих и светих предака. Знамо да то није лако али са друге стране знамо да је Бог тај који ће да надомести све наше немоћи и да нас учини онаквима какви треба да будемо а то је да никаква логика и никакво мерило правде и праведности овога света не треба за нас да важе, не зато што треба да живимо против и мимо правила која постоје у овоме свету, него зато што смо позвани да их својом љубављу превазилазимо из дана у дан и из Божанске славе у славу. Нека вам је срећан и благословен овај празник и нека би Господ дао се причестимо као Лазарева војска по предању пред Косовски бој, и да се причећшујемо што чешће и на свакој литургији како би се сједињавали са Христом и једни са другима, очекујући вечну Божанску благодат и Други и славни Христов долазак, када ће небеса да сиђу на земљу и када ће почети, толико од нас жељено и радо ишчекивано будуће царство Божије, које ће представљати крај смрти и свакога страдања а почетак блаженог и вечног живота у Господњој слави. Нека сте живи и здрави и Богом благословени на многаја љета. Амин.


Извор: Епархија диселдорфска и немачка