У 10. недељу по Духовима у древном Храму Светог Георгија под Горицом, Светом литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
За певницом на литургијске возгласе одговарали су појци овог светог храма, праћени вјерним народом Божијим.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Радовић: “До доласка Господа, људи су вјеровали у зле силе и духове, и бојали су се; њима су приносили жртве и њима су сматрали да се треба поклањати.“
Прота Радовић је објаснио и да су апостоли направили такво чудо у историји свијета, да су њих 12 просвјетлили читав свијет, зато што су рекли: – Не бојте се зле силе, дошао је Побједитељ злих сила, Његово име је Исус Христос. Потом је нагласио, да ми видимо кад их Господ шаље на проповијед, па им каже: – Губаве чистите, болеснике дижите, демоне изгоните – на дар сте добили, на дар и дајте.
“Чусмо у данашњој причи, када је Господ силазио низ Тавор са ученицима својим гдје се окупио велики народ, а повод је био болесник, кога је отац довео, јер је патио од епилепсије, која се у то вријеме звала мјесечарство, гдје отац овог младића каже када је пуна мијена мјесеца, да га напада та болест, да га баца у воду и ватру, да шкргуће зубима и суши се”, казао је прота и указао да ми видимо да овдје демон хоће да подвали – да каже, да је мјесец крив за оно што се младићу дјешава. Међутим, објаснио је прота, демон је тај који је проузроковао ову болест – јер видимо да Господ, када га исцјељује, наређује демону: – Душе нијеми и нечисти изиђи из њега, ја ти заповиједам, и никада се више не враћај у њега. То значи, појаснио је, да уколико се човјек исцијели од некога гријеха, уколико опет упадне у њега – демон може да се врати у тога човјека.
Отац подсјећа да код гадринског бјесомученика у коме је био легион (хиљаде) демона, ученици питају Господа: – Зашто га ми не могосмо исцијелити?
Три су разлога, овдје, наводи прота Радовић: маловјерје ученика, невјеровање оца (који не вјерује у силу Христову и вапи да Исус помогне његовом неверју), као и то да сама наша вјера – не може да буде без помоћи Божије; додавши на крају да сам Господ говори, да се овај род изгони једино постом и молитвом.
“Пост уништава све страсти, прије свега блудну страст, док молитва очишћује човјека од свих његових душевних страсти, као што је завист, мржња и љубомора… и све оно што спада у душевно-духовне гријехове наше!“, појаснио је отац, казавши да је најчешћи узрок тјелесних болести – духовно, душевни нерашчишћени рачуни са Господом и са самим собом.
Господ завршава овај догађај једном интересантном реченицом, која нема много везе са чудом које се десило, наводи отац; гдје Господ каже: – Ево идем у Јерусалим, гдје ће Син човјечији пострадати, бити убијен, и трећега дана васкрснуће.
“Господ нам поручује тиме, да кад год учинимо добро другоме – да не очекујемо захвалност, већ неразумијевање тога нашега добра, јер углавном она друга страна се пита – која ли је корист тога човјека, па ми чини то добро?, казао је началствујући свештенослужитељ, пожелевши да нам Господ да снаге, да издржимо овај пост до краја и причестимо се Светим Христовим тајнама, на дан Успенија Мајке Божије.
Након Литургије дружење је настављено у Светогеоргијевском дому.
