Уочи празника Светог Јована Златоустог, у Манастиру Светог Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима, служено је свеноћно празнично бденије са Светом Архијерејском Литургијом. Литургијом је началствовао Владика Димитрије уз саслужење свештеника Момчила Пејичића, Николе Јанковића, Бориса Бандуке, Александра Грчића и тврдошких јеромонаха Порфирија и Теофила.
На бденију се сабрало монаштво Петропавловског и Тврдошког манастира, као и дио требињске црквене заједнице, а служба је нарочито украшена антифоним пјевањем сестара из Петропавлова, тврдошких монаха и појаца Саборног храма у Требињу.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика Димитрије је нагласио да су благодат, милост и поуке Светог Јована Златоустог засијале свјетлошћу широм васељене, сежући до човјека на сваком мјесту и у сваком времену. Осјећајући да благодат Светога Духа даје човјеку моћ да повјерује у Христа и да упозна Свето Писмо, Свети Јован Златоусти је прво себе просвјећивао и освећивао како би могао и друге освештати и научити Премудрости Божијој. Волећи грешнике до крајњег напора, Свети Јован је поучавао да је гријех исконски убица човјека опомињући да сва страдања пролазе, чак и смрт, али онај ко згријеши умро је душом, унапријед, и неће се јавити жив пред Христом. Трудећи се у подвигу, благодат Божија га је водила сусрету са црквом којој је непрестано доносио проповијед спасења, тако изродивши тумачење свега Светог Писма. Владика је нагласио да је тајна и пуноћа Спасења управо сусрет са Богом и сусрет једних са другима, утврђених у љубави која расте из часа у час, кроз сву вјечност.
