Молитвено обележавање стогодишњице освећења спомен-костурнице у којој су похрањене мошти 535 мученика невино страдалих августа 1914. године од аустро-угарских војника почело је 6. новембра 2022. године светом архијерејском Литургијом, коју је у препуном храму Светог Илије у Прњавору служио Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија и свештенства Епархије шабачке.
После свете Литургије архијереји су пред моштима мученика прњаворских у атмосфери свештеног трепета служили помен тим невино пострадалим мушкарцима, женама и деци. Венце су положили у име Владе Србије помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања гђа Биљана Барошевић, градоначелник Шапца др Александар Пајић, начелник Мачванског управног округа г. Владан Красавац, господа народни посланици Живан Бајић и Душан Радосављевић, представници Месне заједнице Прњавор и удружења која негују традиције ослободилачких ратова. Преосвећени Владика Јеротеј је том приликом поручио:
-Стојећи данас на овом светом месту са страхопоштовањем и трепетом, чини ми се да поново проживљавамо Велики петак. Гледамо у ову костурницу као у крст Господњи, а на крсту видимо, попут Христа, распете, осрамоћене, обешчашћене, осакаћене, умртвљене невине и безазлене мачванске сељаке, жене и децу, чија имена данас читамо на спомен-плочи. Непријатељ им је кривицу написао изнад глава: богољубље, човекољубље, родољубље, гостољубље, трудољубље, поштење. Сунце се помрачило у те дане и земља уздрхтала, читава се природа узбунила због страшног покоља који је наступио, само су срца бездушних убица, од којих су многи били од нашег јужнословенског рода, остала нема и као од камена. И као некада када је Ирод поклао витлејемске младенце, глас у Прњавору чу се, плач и ридање и нарицање много, јер Мачва оплакује децу своју, и неће да се утеши, јер их нема. А након злочина остале су свете мошти страдалника, благоухане и мироточиве, положене у ову костурницу као некада, по предању, кости Адамове испод Голготе. Али непријатељи нису чули за речи Јеванђеља: Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, јер се нису могли коснути душа невиних и незлобивих, већ су чинећи зло другима сопствене душе погубили. А душе пострадалих, сада се на небу радују и кличу и за нас се Богу моле, чинећи да овај споменик, по угледу на Крст Христов, од знамења пораза знак победе постане. И попут Ћеле-куле на истоку, где кости српских јунака из битке на Чегру сведоче о борби и отпору против турског ропства и зулума, и ова кула-костурница на западу сведочи нам о борби и отпору против духовног и телесног ропства Аустро-угарској империји, тамници народа, чији смо и ми део требали да постанемо.
Сада, сто година након освећења ове костурнице, тишина окружује ово свето место, али ако пажљивије ослушнемо чућемо тиху молитву прњаворских страдалника Богу за своје крвнике: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Као што након крста долази Васкрсење, тако се и Србија , кроз праштање и веру у Бога и људе, опет уздигла и стоји, зато увек треба да се сећамо, до краја века и света, својих славних предака и њихових жртава а међу њима, наравно, са посебним пијететом прњаворских мученика. А у оном најважнијем, Божјем вечном сећању, они су већ уписани по речима псалмописца Давида: У вечни спомен биће праведник!
После помена у прњаворском Дому културе одржан је пригодан меморијални програм.
Извор: Епархија шабачка
.jpg)
