Свети апостол и јеванђелист Лука у причи о богатом човеку (Лк 12, 16- 21) бележи поуку Господа Христа о похлепи као душепогубном људском пориву. Јунак приче има блага, новац, злато, жито и штошта још материјалног, што је стекао током живота. То га, указао је јереј Бранимир Терзић, не чини лошим, већ похлепа која га тера да се и даље богати.
„У заслепљености богатством, он не види голог, коме треба хаљина, ни гладног, коме треба хлеба, и убогог, коме треба новца“. Према тумачењу ранохришћанског оца Цркве Светог Василија Великог, богатом човеку Бог је дао блага да се спасава помажући ближње, баш како је сиромашном дао да се спасава кроз трпљење. Богати се могу спасити ако не заборављају потребите, а сиромашни ако трпљењем и без роптања подносе недаће са којима се суочавају, истакао је отац Бранимир Терзић.
Потрошачки начин размишљања, који одликује богаташа из јеванђељског одломка, уочавамо и у данашњем времену. Тачније, објаснио је он, тога је увек било, само су се променила богатства- од некадашњих бројних стада стоке, дошли смо до пуних банковних рачуна, сефова, аутомобила, модерне гардеробе… Али, карактер похлепе није се променио, већ се променила потреба човека да спасе душу, која је највреднија у животу. Тело може да ужива у свему пропадљивом, док боголика душа има наду у живот вечни по љубави Божјој, једна је од поука које је у најновијем издању емисије „Сведочења“ упутио јереј Бранимир Терзић.
Извор: Радио Источник
