Епископ Исихије: Владика Николај је вечни вођа рода српског
Да се Срби сложе, обоже и умноже“ аманет је у који у најкраћем стаје, земаљским аршинима немерљива, љубав према Богу и роду из ког је према Његовом промислу поникао. Аманет, вапај и очински савет Светог Владике Николаја Лелићког, Охридског и Жичког, Свесрпског и Свеправославног… Нико као он својим блиставим расуђивањима није задржавао поглед умних и угледних савременика широм света. Нико као он није својом благом речју брисао зној са чела тежаку на благородној српској црници и снагом свог родољубља чинио од њега јунака у рову, када се туђин са те земље морао отерати бестрага. Нико као он није гледао лице Божје у одсудним тренуцима тамновања у земаљском паклу Дахауа. И нико Богу и свом народу у данима личних страдања није беспоштедно себе приносио, остварујући сву узвишеност живота човека по слици Божјој створеног, коју ће касније Патријарх Павле преточити у масиму „Човек је биће којим се Бог може поносити.“
Никоме као нама Србима и ни од кога као од Светог Владике Николаја данас није потребно заступништво пред престолом Творца. Да се од незапамћених злочина у Београду и Младеновцу опоравимо и да се никад ништа слично нигде не понови.
„Молитвом измолимо благословени мир међу људима!“ порука је Светог Владике Николаја у чијем знаку ће бити овогодишња прослава Вазнесења Господњег- Спасовдана, славе Града Београда. Благословом Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија и трудољубљем игумана Георгија и братства манастира Лелић, мошти Светог Владике Николаја на претпразништво Вазнесења Господњег и празник просветитеља словенских народа Свете браће Кирила и Методија донете су у Храм Покрова Пресвете Богородице, најстарију ваљевску светињу, у чијој је порти Лелићки Златоуст пре скоро девет деценија (1937) одржао чувену Крстовданску беседу пред скоро 40 хиљада људи.
У порти Покровске цркве формирана је литија у којој су са свештенством и верним народом корачали Преосвећени Епископ липљански Г. Доситеј, викар Патријарха српског г. Порфирија, војни свештеник и духовник Маркове цркве у Београду протојереј Ђорђе Стојисављевић, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић и начелник Колубарског округа Милош Милутиновић са сарадницима, затим државни секретар Министарства спољних послова Немања Старовић, начелник Кабинета министра одбране бригадни генерал мр Горан Момчиловић са сарадницима, командант Центра за обуку Касарне „Војвода Живојин Мишић“ пуковник Саша Стојиљковић, начелница Школске управе Ваљево др Зорица Јоцић, начелник Полицијске управе Ваљево Влада Јеринић и други представници градских јавних установа. Уз појање Тропара Светом Владици Николају и песама из његове чувене „Духовне лире“, мошти су литијски пренете у Храм Васкрсења Христовог, где му је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије са епархијским свештенослужитељима одслужио акатист. Надахнут речју и делом духовног горостаса, који пред престолом Божјим заступа све боготражитеље, Владика Исихије је навео да у данашњем дану (Оданије Васкрса) наша Црква заокружује прослављање Васкрсења Господњег, чекајући час Спаситељевог Вазнесења на небо, а потом и Силазак Светог Духа на апостоле, који су благодаћу Божјом просветлили цео свет. Наследник апостола, богомудри у Духу Светоме, наш просветитељ је наш Свети Владика Николај. За њега сведочи сатрудник му у Господу Преподобни Отац Јустин, говорећи:“Од Светог Саве до данашњих дана, наше православље није имало речитијег исповедника од Преосвећеног Николаја“, подсетио је Владика Исихије на речи ћелијског молитвеника.
Владика Николај је вечни вођа рода српског. Он је наш заступник пред Богом, наш молитвеник, учитељ нашег рода- учитељ покајања, благочешћа и правоживља. Није довољно имати сао праву веру, него је потребно и живети сходно тој вери. Тиме се највише истицао Владика Николај, који нам је својим примером објашњавао Свето јеванђеље, а потом и многим богомудрим књижевним делима, златоустим проповедима, мудрим теолошким списима, народним благочестивим песмама и на многе друге начине нам је надахнуто говорио о Спаситељу Христу, Његовом оваплоћењу, домостроју нашег спасења и нашем животу у Христу- рекао је Владика Исихије.
Духовни отац верног народа у завичају Владике Николаја је истакао да нас је он учио да су нашу државу основали светитељи, што представља снажан печат уроњен дубоко у нашу историју и културу и чини нас заветним народом.
Указавши на робовање греху и духовна смућивања, којима је склон људски род, као и на комунизам и секуларизам који су раслабили наш род, Владика Исихије је навео да смо данас сведоци губитка идентитета (појединца и друштва), пораста зла и насиља, оличених, поред осталог, у увођењу закона који се противе нашем предању.
Силе овог света и поднебесја покушавају да нас увуку и воде својим погубним и богомрским идејама и делима. Покушавају, такође, најстрашније да нам отму нашу свету земљу Косово и Метохију. Владика Николај нам објашњава да косовска епопеја потврђује идеју Цркве о земаљској и небеској отаџбини. Обе су уткане једна у другу као душа у тело- истакао је Владика Исихије.
Данас се навршава 20 година откако је у заветном Храму Светог Саве на Врачару у престоном Београду Владика Николај прибројан светима у календару Српске Православне Цркве.
Молимо га да данас својим чудотворним, нетљеним и светим моштима походи нашу страдалну српску земљу. Да нам подари освећење и исцељење и утврђење у врлинама у којима је живео- вери, нади и љубави- поручио је Владика Исихије, испративши мошти Лелићког Златоуста у шпалиру свештенства и верног народа, уз молитву да нас пред престолом Божјим заступа и грађанима Београда донесе утеху у тешким и радост у долазеђим данима.
На дан празника Вазнесења Господњег, мошти Светог Владике Николаја боравиће у београдском храму посвећеном овом великом Господњем празнику, а потом ће их у Храму Светог Саве, где је 24. маја 2003. године извршена његова канонизација, дочекати Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије, који ће крај кивота светитеља упутити пастирско слово верном народу.
* * *
Беседа Епископа Исихија након Акатиста Светом Владици Николају у Храму Васкрсења Христовог
Драга браћо и сестре, Христос васкрсе!
Свети Владико Николаје, моли Бога за нас, недостојне слуге твоје! Сагрешисмо, безаконовасмо и неправедно поступасмо пред Господом. Нити сачувасмо, нити извршисмо што нам је заповедио. На данашњи дан, браћо и сестре, Црква наша закључује празновање свеславног Васкрсења Христовог- Пасхе Господње. Господ Богочовек васкрснуо је из мртвих у Својој људској природи и осветио сав људски род, ослободивши нас од робовања греху, ђаволу и смрти. Четрдесет дана боравио је у Свом васкрслом људском телу са свим ученицима и многим другим који су поверовали, јављајући им се и говорећи о Царству Божјем, а потом се, обећавши да је с нама у све дане до свршетка века и да ће нам послати од Оца Духа Светога, Који ће нас утврдити у истини, вазнео на небо. Потом су, примивши Духа Светога, Свети апостоли, ученици Христови, у Господу постали премудри и са благодаћу Божјом и са својом вољом која је сагласна била благодати, просветлили сву васељену, цео свет. Наследник апостола у ове дане богомудри у Духу Светоме, просветитељ наш, јавља нам се управо наш Свети Владика Николај. За њега сведочи његов у Господу сатрудник и савременик Свети Ава Јустин Ћелијски, говорећи:“Од Светога Саве до данашњег дана, наше православље није имало речитијег и моћнијег исповедника од Преосвећеног Николаја.“ Наш Свети Владика не пише, он открива. Заиста, Владика Николај јесте вечни вођа рода српског. Он је наш заступник пред Богом, наш молитвеник и учитељљ нашег рода- учитељ покајања, учитељ благочешћа, притом и учитељ правоживља, јер није довољно имати само праву веру, него је потребно и живети сходно тој вери. Тиме се највише истицао Владика Николај, који је пре свега својим примером очитавао и појашњавао Свето јеванђеље, а потом и многим богомудрим делима књижевним, златоустим проповедима, мудрим теолошким списима, народним благочестивим песмама и на многе друге начине нам је надахнуто говорио о Спаситељу Христу, о Његовом оваплоћењу, о домостроју нашег спасења, васкрсењу и нашем животу у Христу. Сам Владика нас учи за нашу државу да то није обична држава. Вели он:“Српску државу основали су светитељи. Не пирати, не разбојници, нити какви вукодлаци, него српски свеци. Тај факат да су свеци основали нашу државу представља један снажан печат уроњен дубоко у нашу историју и нашу културу. Сви ми кажемо да смо заветни народ и да живимо по Светосавском завету и по завету Лазаревом, Завету косовском. То су само објашњења и продубљења завета Господа нашег Исуса Христа, Новог завета, Светог јеванђеља, благе вести коју нам је Он донео Собом. Владика Николај је у своје време, пре читавог једног века, био сведок и плакао је и борио се против страшног отпадија у нашем народу. Те безбожне струје са запада правиле су ковитлац, смућивале и збуњивале народ по коме је црквена лађа пловила као по немирном мору. На челу те лађе био је Владика Николај са својим огромним духовним ауторитетом и са влашћу коју је имао од преданости Господу и благодати Божје која је била сва у њему. Нажалост та смућења трају и данас и она су вероватно тековина људске „цивилизације“ и „културе“, која је отпала од Бога и одрекла се Бога многоструко. Одрекли смо се Господа још у нашим прародитељима Адаму и Еви, а онда у свакој епохи и сваком поколењу остало је још одрицања и одрицања. Људски род био је немоћан да се ишчупа из робовања греху, а онда је дошао Господ и ослободио нас робовања, али нас није ослободио тих смућења, која су наставила да трају и која се по људским мерилима сад увећавају и усложњавају. Сведоци смо те две струје комунизма и секуларизма, које разграђују наше друштво, које релативизују све вредности и које нас морално раслабљују. Немамо овде времена да опишемо све начине на које страдамо од те секуларизације и богоотпадија. Морална раслабљеност у друштву је велика и губитак идентитета, како личног тако и идентитета заједнице и друштва. Пораст је бесмисленог зла и насиља. На силу нам се уводе закони који се директно противе нашем народном предању, јеванђељу и речи Божјој на којој је то предање засновано. То видимо највише у нашем правосуђу, школству, образовању… у породици и браку, који је нападнут као најприроднији начин постојања човека и жене, и у свим подручјима друштва наше заједнице. Силе овога света и поднебесја покушавају да се увуку и воде својим погубним и богомрским идејама, мислима и делима. Покушавају такође и најстрашније – да нам отму нашу свету земљу, наше Косово и Метохију. Опевајући ту земљу, Владика Николај нам објашњава да косовска епопеја понавља и потврђује учење Цркве и визију двеју отаџбина- земаљске и небеске. Обе отаџбине уткане су једна у другу као душа у тело и то се на најбољи начин види у нашој светој земљи. Страдање имамо у овом свету. Господ је то најавио и учио нас. Рекао је:“Ако мене гонише, и вас ће гонити…“ И рекао је:“У свету ћете имати жалост, али не бојте се, ја сам победио свет.“ Свако ко верује у Господа и иде за Њим, то зна. И иде, знајући да треба да носи свој крст. Наш је програм, браћо и сестре, јеванђеље, закон љубави. Борба против греха почиње, пре свега, у нама самима. Покајање је најистинскија борба против греха, а покајање је само лично, само моје. Сходно томе, стицање делатне љубави према ближњем. Тек на тој основи ми можемо да се боримо за добробит својих ближњих и шире заједнице. Како каже Свети Владика:“Да бисмо избегли спољашњи рат у друштву, морамо водити унутрашњи у себи- рат против греха. Да бисмо сачували спољашњи мир, морамо имати унутрашњи рат.“ У овим тешким данима, прибегавамо још усрдније нашем Светом Владики Николају. По божанском промислу, данас се навршава тачно двадесет година од његовог прослављења као светитеља Господњег у српском заветном Храму Светог Саве на Врачару у престоном Београду. Молимо га да и данас својим нетљеним и чудотворним светим моштима походи нашу страдалну српску земљу! Да нам подари освећење и исцељење врлинама којима је живео- вери, нади и љубави. Завршавамо његовом богонадахнутом молитвом Господу нашем за умножење љубави у којој каже:“Ти Господе једини можеш да нас повратиш на пут прави. Покајнички, вапијемо ти! Угаси што пре пожар мржње и зажежи огањ љубави у срцима свих народа твојих! Христе Свесилни, Који си завештао апостолима Твојим љубав као последње завештање, разгори божанску љубав у срцима свих међусобно завађених народа. Умножи Господе љубав на земљи, нека дође царство љубави на земљи као што је на небу. Озебли смо од мрђње, да се огрејемо на сунцу љубави…“ Амин, Боже дај!Свети Владико Николаје, моли Бога за нас! Христос васкрсе!
Извор: Епархија ваљевска
