У окриљу Видовдана, празника свих страдалника српског рода за Живот вечни, видело читалачког дана угледао је и нови број Жичког благовесника.
Број започиње тематском рубриком Пред тајном Видовдана. Читаоцима доносимо мало познат и веома драгоцен текст Николе Тесле, чувеног српског и светског научника, али и преводиоца српских песама на енглески језик, који говори о Видовдану. Упоређујући јунаке из грчке историје, попут Сцеволе и Леонида, Тесла пише о Милошу Обилићу као већем од њих, јер је смрт његова мученичка и великострадална. Управо на путу страдања, српски народ је смогао снаге да тешку историју носи кроз песму. Одатле је потекло дивно епско песништво, о коме Тесла пише: „Ове народне песме могу се, по мишљењу самога Гетеа, ставити упоредо са најлепшим производима Грка и Римљана. А шта би тек он о њима рекао и мислио да је био Србин?“
Следи текст проф. др Драгољуба Даниловића под насловом „Битка на Куликовом пољу (1380) и битка на Косову пољу (1389)“. Текст анализира сличности ове две битке које су се на веома чудесан начин одиграле у врло блиском времену. Наиме, руски кнез Димитрије Донски, са благословом Светог Сергија Радоњешког (који је чак два монаха послао у бој) поразио је иноверног поробљивача татарског кнеза Мамаја. Кнез Лазар Хребељановић после молитве и причешћивања гине у боју са Турцима бранећи свој верни народ, али задобија вечни Живот. Овај текст нам предочава невероватну сличност у току два братска народа чије су историјске прилике често биле испреплетане.
Протојереј-ставрофор Љубинко Костић нам пише о блаженопочившем Епископу жичком Стефану, који се упокојио пре тачно 20 година. Значајно место у тексту посвећено је везаности Владике Стефана за страдање српског народа у Далмацији, као још једном бојном пољу украшеном многим мученичким венцима српског рода.
Пуковник мр Драган Крсмановић у тексту „Православље и рат – духовна и морална компонента отпора НАТО агресији 1999“ анализира неправедно и незаконито међународно насиље над српским народом крајем 20. века. Осветљавајући минуле догађаје етичким и духовним критеријумима, истиче опстајање српског народног етоса који нам је завештан од предака. Још једном се потврђује чињеница о непрестаном Косовском боју, који је уједно бој за Истину и Правду Божију и људску. Стога не чуди што је празник Видовдан посвећен свим српским јунацима мученицима, мећу којима је девојчица Милица Ракић погинула на ноши током НАТО бомбардовања.
У рубрици Богословље и Црква, налазе се текстови који доносе поуке из пастирског искуства, увиде о развоју богословља као непрестаног градивног ткива Цркве као заједнице Бога и људи, осврте на празничну тематику у предстојећем периоду, одговоре на егзистенцијална питања попут страдања, анализу молитвеног правила Цркве које подразумева и неке ретке, а веома дубоке молитве. Аутори и теме њихових радова које Вам предочавамо су: протојереј-ставрофор Милић Драговић, „Да буде воља твоја…“, јереј Ненад Ивановић, „Преображење – истина о Богу и човеку“, ђакон Горан Вучковић, „Еклисиологија Алексеја Хомјакова“, Милорад Васиљевић, „Противречност у православном поимању страдања“, др Јовица Станковић, „О молитви и о три ретке молитве“.
У рубрици Т(р)агови данашњице, протојереј Александар Јевтић пише о савременим темама везаним за васпитање деце. Истиче проблеме везане за разумевање феномена успеха, као и осећање таштине које је врло мало познато, а веома присутно у свакодневици. У светлу немилих и трагичних догађаја који су недавно задесили наш народ у два случаја масовних убистава, овај текст нуди једно теолошко разумевање које је често изостављено како у световном тако и у ширем црквеном дискурсу.
У рубрици Из угла психолога Милош Благојевић пише о проблему зависности од порнографских филмова. Анализира овај феномен на основу савремених статистика, али указује и на истраживања која указују на вишеструке здравствене последице од наведеног вида зависности. На крају упућује читаоце на актуелност светоотачких поука о греху блуда и стомакооугађања.
У рубрици Хришћанство и књижевност, Александра Мијаиловић нам пише на тему „Мали Принц из хришћанске перспективе“. Пратећи разговор Малог Принца са лисицом (овде мудром, а не лукавом), она нам отвара могућност да сагледамо неке од најважнијих искустава човековог постојања као бића у заједници. Закључује: „Мали Принц, дело једног француског писца, као да нас подсећа (а подсећање је важно јер се стално заборављамо услед свега што живот носи) да је за очување заједнице од пресудног значаја сарадња, тишина и обреди. Једнако тако, важно је да бринемо о својој души и да другога сматрамо већим од себе.“
У Лирском благовеснику налази се поетски „Триптих о старцу из Липовца“. Др Драгиша Бојовић, професор Философског факултета у Нишу, овде нам отвара душу испуњену трајним утисцима које је на њега оставио духовни му отац старац Дионисије из Манастира Липовац. Недавно упокојење старца овим песмама даје посебну вредност, јер сведоче о дубоком личном искуству које верујући људи имају у сусрету са носиоцима духовности.
Рубрика Веронаука доноси три текста. Ученик Вељко Марковић пише о активностима где су ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ и СШ „Драгачево“ заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем основали литургијску секцију при својим школама.
Вероучитељ Бојан Кнежевић нас упознаје са Основном школом у Прељини. Поред узбудљивог историјата, читамо овде и о данашњим успесима школе, али и веронауке као наставног предмета у њој.
Вероучитељ Слободан Поледица је за наш часопис припремио Осмосмерку на тему празника Педесетнице. Поред размишљања и креативности коју свака осмосмерка подстиче, овде је могуће проверити своје знање о празнику, а и и нешто ново научити.
По устаљеном концепту часописа, број затвара владичански ђакон Стефан Симић са Летописом богослужења Епископа жичког Јустина, који нас подстиче на учешће у светотајинском животу наше мајке Свете Цркве.
Захваљујемо се Епископу Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама и свештенству који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.
Протојереј Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Извор: Епархија жичка
