Традиционално католички Португал је последњих година добио на значају у Римокатоличој цркви. Наиме, папа Фрања је недавно предложио лисабонског помоћног бискупа Америка Агијара (49) за кардинала, који је такође надлежан за организовање Светског дана младих почетком месеца августа. То значи да ће четири кардинала из Португала ускоро моћи да гласају на наредним изборима папе, два само из главног града Лисабона.
Око 88 одсто од 10 милиона становника Португала су католици. Има 4.500 парохија у 21 бискупији. Прве црквене организације настале су у овој јужноевропској земљи већ у четвртом веку. Маварска инвазија на Иберијско полуострво (711-714) ослабила је положај Цркве; са хришћанским поновним освајањем поново добија снагу у наредним вековима.
Од 15. века португалска нација, која је открила нове земље света, такође је имала користи од црквеног права покровитељства које су му папе доделиле над областима „Новог света“. Крај португалског апсолутизма значио је прекретницу: 1834. г. прекинути су дипломатски односи између Португала и Свете столице.
Револуција из 1910. године имала је за последицу експропријацију и распуштање монашких редова, укинути су црквени празници и веронаука у школама, а бискупи протерани из земље. Међутим, маријанска указања у Фатими 1917. ојачала су народну побожност и верски живот у земљи. Ово место сада посећује неколико милиона поклоника сваке године.
Антонио де Оливеира Салазар, који је успоставио диктатуру у Португалу од 1933. године, изричито је признао Цркву. После Другог ватиканског концила (1962-1965), у португалској цркви су преовладале опозиционе тенденције. Неки црквени кругови подржали су такозвану револуцију каранфила 1974. године, која је утрла пут Португалу да постане демократска република.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
