У недељу, 6. августа 2023, манастир светих Бориса и Глеба у Торжоку, граду у Тверској епархији Руске православне цркве, прославио је двоструку годишњицу: 985 година од оснивања манастира и 25 година од обнављања богослужења после деценија совјетске власти.
Манастир је међу најстаријим у Русији, чак је неколико година старији од Кијевопечерске лавре.
Богослужења је савршио митрополит тверски Амвросије на манастирску славу светих Бориса и Глеба. Он је пре Свете Литургије освештао северни олтар цркве Ваведења Пресвете Богородице у коме се служи већ 25 година, саопштавају из Тверске митрополије.
Затим је на централном престолу одслужио Свету Литургију са локалним и гостујућим свештенством. Певао је хор Черниговско-гетсиманске испоснице Светоројичне Сергијеве лавре.
Узнесене су посебне молитве за мир и за прогоњене архијереје, свештенство, монаштво и вернике канонске Украјинске православне цркве, који страдају од „безбожника и лажне цркве (ПЦУ)“.
Посебне молитве узнесене су за Његовог Високопреосвештенства митрополита вишгородског Павла, игумана Кијевско-печерске лавре, који је у недељу још увек био у притвору. Срећом, пуштен је наредног дана после неколико месеци избивања из свог манастира, иако је Његово Високопреосвештенство митрополит тулчински Јонатан, за кога се такође посебно молило на служби у Тверу, истог дана осуђен на пет година затвора.
После богослужења митрополит Амвросије је захвалио породици сенатора Андреја Клишаса, који је донирао иконостас и часну трапезу за новоосвећени бочни олтар. Митрополит је напоменуо да је молба сенатора да се манастирска братија увек молитвено сећа његових родитеља.
Архијереј је говорио и о примеру светих Бориса и Глеба:
„Живот човека се не може поновити и свако живи у својим условима, али њихова доброта, праштање непријатељим, а и спремност на жртву да не би нанели било какву штету, служе за пример свима нама. Поготово у свету у коме сада живимо, где се зло умножава, љубав хлади, а све је мање примера живота, поверења у Бога и односа према људим, а све што су гајили свети и правоверни Борис и Глеб. Уовом манастиру су служили и такав богоугоданживот водили Мојсије Мађар и његов брат Ђорђе, и ктитор овог светог манастира Јефрем Новоторжочки чудотворац. Њиховим молитвама нека нам Господ помогне да будемо чврсти у извршавању заповести, а посебно оних о љубави према ближњему, једни према другима и према Богу.“
После празничне трпезе, тропар и кондак и молитве светима Борису и Глебу читани су у величанственом храму Саборне цркве Бориса и Глеба, која још увек чека на обнову.
* * *
Свештени манастир Борисаа и Глеба у Торжоку основао је свети Јефрем Новоторжочки 1038. г. Манастир је током векова трпео вишеструка пустошења и разарања, као што су напади монголских Татара и Литванаца и Пољака, који су опустошили манастир и спалили живе монахе у дрвеној цркви Ваведења Пресвете Богородице.
„Занимљиво је да је уз сва катастрофална разарања, камена црква коју је подигао свети Јефрем остала нетакнута и неоштећена“, пише Тверска митрополија.
Црква Ваведења Богородице је обновљена 1620. године, а манастир је напредовао све до доласка бољшевика на власт. Године 1919. отворили су и оскврнавили мошти ктитора манастира светог Јефрема, а 1925. године братство је распуштено. У манастиру је од тада био затвор, амбуланта, а последњих година и музеј.
Године 1993. одлучено је да манастир заједнички користе музеј и Руска православна црква, а 1995. године пет монаха се настанило на територији манастира у згради бившег затвора. У децембру 1997. године Богородичина црква је предата монасима, који су одмах почели да манастир обнављају.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
