Украјинске државне власти од марта раде на потпуном исељењу братије Кијевопечерске лавре из сопственог манастира, а суд у Кијеву је јуче донео још једну одлуку о томе.
Древни манастир је био под државном контролом у совјетско време, а данашња украјинска држава је задржала ову контролу, чак и када је манастир обновљен из оронулог стања редовним трудом братства и канонске Украјинске православне цркве.
Као државни музеј, Лавра је подељена на два дела: Горња лавра, која има главне саборне цркве, и Доња лавра, која има стварне пећине, монашке келије и неколико других цркава.
Држава је почетком године одбила да обнови закуп Цркве за коришћење Горње лавре. Последње богослужење је одржано у новогодишњој ноћи. Ова пресуда је потврђена на суду у јуну. Од исељења Цркве, цркве Горње лавре су коришћене за безблагодне расколничке службе, концерте световне музике са чудним текстовима, уметничке изложбе и друге неприкладне догађаје.
Министарство културе је у марту самовољно раскинуло закуп Цркве да користи и Доњу лавру. Монасима је првобитно речено да имају рок до 29. марта да напусте своју обитељ, али од тада свето место храбро брани хиљаде верних православних хришћана, а монаси, ученици богословских школа и управа УПЦ остају у манастиру.
Истовремено, ствар се одвијала судским путем, а јуче је Привредни суд Кијева потврдио да је законит раскид уговора о закупу Доње лавре од стране државе, као што је то учинио и у случају Горњег суда пре два месеца.
„Тако је Привредни суд града Кијева одбио да удовољи захтевима Успенске Кијевопечерске лавре (мушког манастира) Украјинске православне цркве. Ова верска организација је желела да настави да користи верске објекте и другу државну имовину“, саопштило је украјинско Министарство културе.
Министарство тврди да су УПЦ и манастирско братство више пута прекршили уговор о закупу, али је тек требало да наведе те повреде или да пружи било какав доказ.
Адвокати Лавре припремају жалбу. Ова пресуда долази само неколико дана након што је Његово Високопреосвештенство митрополит тулчински Јонатан постао први јерарх УПЦ који је осуђен на затворску казну под актуелним таласом државног прогона. Осуђен је на пет година затвора уз конфискацију имовине због лажних оптужби за подстицање верског непријатељства и „оправдање руске агресије“.
„Било би наивно очекивати другачију одлуку у случају када је цео административни апарат био умешан да се манастиру одузме право на вршење верске делатности“, прокоментарисао је јучерашњу одлуку главни адвокат манастира протојереј Никита Чекман.
Правно одељење УПЦ саопштило је да одлука Суда још није ступила на снагу, те да нема основа за престанак права Цркве на коришћење манастирских објеката и имовине, као ни за печаћење објеката, како Министарство културе већ намерава радити од данас.
Суд тек треба да изнесе своју пуну пресуду и образложење своје одлуке. Штавише, правно одељење тврди да је Суд пропустио да у потпуности и објективно испита предмет и да је у ствари прекршио норме материјалног и процесног права.
„Напомињемо да су било какве радње представника Музеја да запечате објекте или ометају коришћење манастира не само противзаконите, већ се квалификују и као самовоља, за које је предвиђена кривична одговорност“, закључују у Правном одељењу.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
