Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског, служио је 28. августа 2023. године, на празник Успења Пресвете Богородице – Велику Госпојину, свету Литургију у Ваведењском манастиру у Београду. Том приликом, владика Иларион је беседио:
– У име Оца и Сина и Светога Духа. Мати игуманијо, драге сестре, часни оци, драга браћо и сестре, драга децо, народе Божји, ево нас овде у превеликој тајни Цркве која је изаткана као риза Емануилова од Пресвете Богородице. Како се каже, Она је позајмила, односно дала по промислу Божјем, тело Логосу, бестелесном Логосу који се превечно рађа од Оца у вечности без мајке. Она му је дала тело тако да се Он у времену и простору роди од Мајке, а без Оца. Захваљујући том чудесном рађању, том чудесном браку између Бога и човека, између Бога и створене пририде, ево и нас овде. Ми смо деца која су се родила у том браку Бога и човека, тј. са једне стране је Бог Отац, а са друге стране ми нудимо Мајку, човечанство нуди Мајку. Зато ми кажемо за Цркву да је Црква Мајка, зато што нас она подсећа и води ка самој тајни Цркве, према Пресветој Богородици. Ми смо земни и од земље саздани и у исту ћемо земљу отићи, како се то говори, барем један део нас, нашег бића, одлази у земљу, те говоримо и за земљу да је Мајка. Тако да ми земни нудимо Ону, која је као и ми од исте ове земље саздана, да буде предводница нашег учестовања у тој превеликој тајни, у тој свадбеној поворци, али и у некој војној поворци. Ми идемо за Пресветом Богородицом, за Њом као Мајком Христовом и невестом Божјом, а са друге стране за Војвоткињом која се бори за спасење целог света и свих нас.
У крају где сам ја Богу служио народ је говори: Сладак Бог, слатка Црква! Укратко речено, то значи да када је човеку тешко, када нема никакво решење, када нема на кога да се ослони, када је у некој тескоби и безизлазу, онда вапије: Сладак Бог, слатка Црква! То је заправо једино оно што нам и треба. Одмалена ми осећамо да је пуноћа живота у породици коју чине отац и мајка, да је Бог Отац и да је Црква Мајка. Кад су ту Отац и Мајка све имамо, имамо пуношћу постојања. Та тајна нашег биолошког бића, везаност за наше родитеље и упућеност на њих љубављу, води нас ка овој превеликој тајни. Човек је стоврен да има Оца и Мајку, да их има вечно. Захваљујући Пресветој Богородици ми сви имамо Мајку и то вечно. Вечно имамо ону праву Мајку која нас заступа за наше спасење, која моли свог Сина да се смилује на грешнике, јер је Она једна од нас. Тако се говори у једној прелепој молитви, у којој постоји тај дијалог између Христа и Богородице где се Она заузима за грешни народ, а Христос јој одговара: Прогњевљују ме! Она каже: Опости им, Сине мој. Он каже: Не кају се! Онда Она говори: Опрости им мене ради. И онда Христос одговара: Даћу оне који су твоји, твој род, од тебе, дајем их теби, под твоју молитвену заштиту. Она одговара: Благодарим Теби Слове! Благодарим Теби Речи!
Ми заправо треба да проникнемо све дубље у тајну близине Божје, које нисмо свесни због окорелости нашег срца и због пристрашћа различитих која наша бића одводе на друге стране. Ми смо расејани. Наше тежње, наше чежње и наше жеље су као стреле разаслате по целом свету, а ми заправо треба, онако како се говори у светом Јеванђељу које се чита баш на данашњи дан, да изаберемо само оно једно једино што нам је потребно, да нам то буде животни избор и да га сваког дана потврђујемо. Тај животни избор јесте онај који је Марија, Лазарева сестра, учинила. Њен избор је био да буде крај ногу Исусових и да слуша беседу Његову. То треба да буде избор и свих нас. Сваког дана ставимо Христа на прво место, оставимо цео свет иза себе и видимо тог Најлепшег између синова људских, који нам је постао близак захваљујући оваплоћењу Духом Светим у коме је учествовала и Његова Мајка. Постанимо свесни колико је Он нама близак! Проузнесимо слово Њему да са вечним Логосом наш логос разговара. Схватимо да је то оно што је једино нама потребно. Не живи чивек о хлебу него о речи које излазе из уста Божјих, а ево имамо ту привилегију и срећу, због икономије и домостроја спасења, да нам се данас баш тај хлеб предлаже и нуди. Онај хлеб телесни и земаљски који смо ми припремили, али који је осењен речју Божјом, постаје сами Логос Божји који ми примамо у себе. О том хлебу се живи!
Сетимо се данас те чудесне тајне која се десила на празник Успенија, који народ врло често погрешно везује са Васнесењем. Успињање или успеније на словенском језику значи уснуће, али ја мислим да је ова грешка коју народ прави некако благословена, јер се у овој дан на неки начин празнује и уснуће, земаљска смрт Пресвете Богоридице, али и Њено васкрсење којим се најављује васкрсење свих нас, јер као што знате Њен гроб је био празан када су га отворили. Тако се на данашњи дан празнује и Њено успење и Њено васкресење и Њено вазнесење. Она је, на начин нашем уму несхватљив, вазнесена на небеса јер није приличило да Она која је носила оваплоћеног Бога у себи буде на било који начин држана у трулежности.
Сусрет са Пресветом Богородицом нам је могућ сваког дана, а тек нас исчекује. Неки су се удостојили тога да је и за живота виде на земљи и то им је била и велика утеха али и велика сила која је исијавала из Пресвете Богородице по тим сведочанствима. Чистимо се од нашег греха и пристрашћа да бисмо Ону Пречисту могли да гледамо без осуде и у вечности и да зајдено са Њом и са свим светима прослављамо јединог истинитог Бога, Онога којег је Она родила, Господа Исуса Христа, осењена Духом Светим, а све у славу нашег небеског Оца коме је вечна слава кроз све векове и сву вечност, амин.
Извор: Инфо-служба СПЦ
