Јеромонах Григорије светогорац: Опет и опет Господу се помолимо
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо. Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и caв живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: [у грчком тексту: Пресвета Богородице, спаси нас] Теби, Господе.
Божанствена Литургија је човеков пут да се сретне, да виДи, да општи са Богом. На том путу сваки корак је у исти мах и крај и почетак.
Опет и опет… Није понављање већ проузнесених прозби, него трагање за новим опитима. Добро „које се стиче сваки пут је, разуме се, веће од свих оних која су већ стечена; стечено добро само по себи не ограничава трагање, него завршетак оног већ откривеног, онима који се успињу, постаје подстрек за стицање узвишенијих. Тако се онај ко се узвисује никада не зауставља, јер му је сваки почетак повод за нови почетак… Узвисујући се, душа увек пролази кроз узвишенија [духовна] стања и тако се успиње ка бесконачном“ (Св. Григорије Нисијски)
Опет и опет… Не можемо се заситити обраћања Господу, изговарамо исте речи и увек жедни тражимо исте ствари. А када нам их Његова љубав пружи, видимо да нису истоветне са онима које смо већ имали. Осведочујемо се да све док смо у овоме свету увек постоји могућност да приђемо још ближе миру Божијем, љубави Пресвете Богородице, општењу са Светима. Јер што се више очишћују од греха наше тело и душа, то нам се обилнија благодат божанствене Литургије дарива.
Јеромонах Григорије светогорац
