Јеромонах Григорије светогорац: Анђели и људи се уједињују
У току певања трећег антифона, одвија се вход са Јеванђељем. Свештеник и ђакон, ставши наспрам Царских двери, приклањају главе и ђакон тихо каже: Господу се помолимо. Господе, помилуј [само у грчком тексту].
Свештеник почиње молитву Входа: Владико Господе, Боже наш, који си на небесима установио чинове и војске Анђела и Арханђела, да служе слави твојој, учини да са нашим Входом буде Вход светих Анђела који нам саслужују и с нама славослове твоју благост. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон говори свештенику: Благослови, владико, свети Вход.
Свештеник благосиљајући говори: Благословен Вход Светих твојих свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон гласно: Премудрост, смерно стојмо!
Тада се пева: Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу: Сине Божији, дивни у Светима [Служебник: ако је недеља: васкрсли из мртвих), спаси нас, који Ти певамо: Алилуја.
Све до седмог века божанствена Литургија је почињала Входом са Јеванђељем. Свештенослужитељ [литург] се одевао у свештене одежде у просторији за чување сасуда, оданде узимао свештено Јеванђеље и заједно са сабраним верним народом улазио у храм.
У случају да је свету Литургију служио епископ, тада би улазио у храм и одевао архијерејску одежду пред вернима.
Вход са Јеванђељем назива се Мали вход и он пројављује „присуство Сина Божијег и Његов долазак у овај свет“ (Свети Герман) Осим тога, архијерејев улазак у храм „је изображење и праслика доласка Сина Божијег у телу у овај свет… Својим доласком Христос је човечију природу поново вратио у првобитну благодат Царства“ (Свети Максим Исповедник). Христос нас сада божанственом Литургијом позива да са Њим делимо трпезу у Његовом Царству.
Негдашњи улазак верних у храм у време Малог входа, тренутак пре уласка Архијереја, има да означи „њихов прелаз из порочности и незнања у врлину и познање“ (Свети Максим Исповедник. Човек у потпуности мења правац свог животног пута: средиште његовог живота постаје божанствена Литургија. Стога улазак вернога у храм на свештено сабрање није само символ, него делатни чин: То је улазак у Христов живот. То је човеково причасништво животу Богочовека.
Према данашњем поретку божанствене Литургије, свештеник узима са Часне Трпезе свето Јеванђеље, које изображава појаву Христа, подиже ra до висине свога лица – тако да је његово лице покривено Христом Који долази – и улази у храм. Пред светим Јеванђељем ступа свећеносац са упаљеном свећом, символом Часнога Претече, као светиљком која гораше и светљаше (Јн. 5,35).
Свештеников возглас, Премудрост, смерно стојмо, као да каже: Eвo, јављам радост велику која ће бити свему народу (Лк. 2, 10). Сабрани верни народ доживљава чудо јављања анђела у Витлејему: Уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога (Лк. 2,13). Како се збило у Витлејему, тако се дешава и у божанственој Литургији: Анђели и људи се међусобно мешају: јер где je Цар, тамо је и Његова пратњ.
Молитвом Малог входа свештеник моли да опитујемо тајну доласка и саслужења анђела. Да то доживимо онако како су то доживели наши богоносни Оци. У житију светог Спиридона се наводи: „када је служио Литургију, уз њега су били свети Анђели и саслуживали са њим. А када би рекао Мир свима, онда би они [Анђели] споља појући одговарали И духу Твоме. На исти начин су одговарали и на друге возгласе.“ Свети Златоуст приповеда о једном врлинском старцу који „се удостојио да у време божанствене Литургије види мноштво анђела у сјајним одеждама како приклонивши главе стоје око светог Жртвеника, управо онако како стоје војници пред Царем“
Јеромонах Григорије светогорац
