У Недељу 18. по Духовима, када наша Света Црква прославља празник Преподобне Ефросиније и Светог Сергија Радоњешког, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Светог великомученика Георгија у Новом насељу, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника првог и вршиоца дужности другог намесника ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и више свештенослужитеља из Ваљева, као и појање певнице и молитвено учешће верника.
Посебно свечани тренутак данашњег сабрања било је рукоположење у чин презвитера ђакона Мије Бојиновића, истакнутог вероучитеља и духовника Светосавске омладинске заједнице
Јевнђељски одломак у коме је забележен сусрет Господа Христа са рибарима Петром, Јаковом и Јованом крај Генисаретског језера (Лк 5, 1- 11) описује послушност и веру у реч Спаситеља, које потоњи апостоли пројављују, бацивши мрежу након целоноћног неуспешног покушаја да нешто улове. Те врлине бивају награђене мноштвом риба, којима се пуни и њихова и лађа њихових пријатеља. Запрепашћен богатим уловом, Свети апостол Петар у том тренутку изговара:“Господе, изађи од мене, јер сам грешан човек“. Ове речи Свети Владика Николај сматра драгоценијим од сваке богослужбене химне, јер оне изражавају нашу свесност да смо грешни и да нисмо достојни благодати Божје, навео је у литургијској проповеди Владика Исихије, истакавши да управо те речи означавају смирење- оно неопходно за човека за примање Божје благодати.
Смирење једино може да прими било коју духовну вредност. Највећу вредност- вредност љубави не можемо у потпуности да примимо ако нисмо смиреноумни. Смирење значи свесност да смо грешни, свесност да смо мањи од других и то је супротност од гордости, која је највећи грех, која нас највише оптерећује и највећа је препрека између нас и Бога и између нас и ближњег. Гордост је и првородни грех, због којег се наш праотац Адам одрекао да своју вољу и енергију усклади са вољом Божјом и енергијама Божјим, већ је „узео ствари у своје руке и постао ковач своје судбине“. То је грех који је одвојио њега и читаву нашу људску природу од Бога- поучио је ваљевски архијереј о универзалности поруке која проистиче из поступка галилејских рибара, чија ће мисија просветлити човечанство.
Смиреноумље је дар Божји који нам омогућава да, попут овог чуда, и ми доживимо чудо изобиља благодати Божје, да се исцелимо и да будемо испуњени. Човек се кроз смирење отвара за благодат и њега благодат приближава Богу. Више него свима другима, смирење је требало апостолима, јер они су требали да постану „ловци људских душа“ благодаћу Божјом, којом су били испуњени због свог смирења и одлучности којом су кренули за Богом. Највише су ловили људске душе, исповедајући Господа својим животом и односом једних према другима и онима којима су се обраћали- објаснио је Владика Исихије снагу божанске благодати у душама апостола, чији су плодови милиони у Христа крштених душа широм планете током двомиленијумске хришћанске историје, које и ми данас уживамо.
Сви заједно се као једно јато сакупљамо у Светој Цркви и прослављамо Бога, Који нас је привео Себи и заједно са епископима и свештеницима, који предводе Христово стадо, удостојавамо се да и ми постанемо апостоли и служитељи Божји, да можемо да допринесемо „риболову људских душа“, јер свако од нас познаје неког коме је потребна нека људска реч да би се окренуо Богу- истакао је Владика Исихије.
Литургијску проповед Владика Исихије је закључио позивом својој духовној деци да у молитви не забораве браћу и сестре на Косову и Метохији, који страдају и трпе прогоне зато што носе српско име и припадају православној вери.
На Светој Литургији Владика Исихије је рукоположио у чин свештеника ђакона Мију Бојиновића, сабрата Храма Светог Георгија, који дуги низ година успешно предаје веронауку у оближњој Основној школи „Десанка Максимовић“ и духовно предводи Светосавску омладинску заједницу. Архипастирску грамату, којом се обнародује ова одлука, прочитао је ђакон Александар Панић. Честитајући оцу Мији Бојиновићу, Владика Исихије је упутио благослов њему и његовој породици и пријатељима, са жељом да и даље успешно предводи младе Светосавце. На крају сабрања, у порти храма, чланови СОЗ- а развили су заставу Републике Србије и транспарент са натписом „Достојан“, што је сјајна потврда љубави која их са њиховим духовником повезује.
Извор: Епархија ваљевска
