Свако од нас другачије доживљава губитак. Неки људи схватају да Бог управља свиме и без Његове воље ни једна длака им неће пасти са главе, док други падају у очајање, разбољевају се и умиру духовно и физички. Понекад се дешава да особа почне да криви друге, па чак и да се бори са њима.
Најбољи начин да одговоримо на губитак је да схватимо да је све у Божјим рукама. Али постизање такве равнотеже и мира у души није лако, јер наше страсти ометају ово. За некога је, како пише апостол, његова материца Бог (Фил. 3, 19). Колико људи пати од разних болести због преједања или прекомерне конзумације алкохола. Неки, попут становника древних градова Содоме и Гоморе, непрестано су заузети задовољавањем своје пожуде. Од овога посебно пате млади. Многи људи пате од љубави према новцу. Неки људи не спавају ноћу и размишљају како да зараде тај динар, док други имају превише новца, али не желе да га деле ни са ким. Љубав према новцу је у корену скоро свих сукоба (1. Тим. 6–10).
Велики број људи је сада веома нервозан и немиран, изгарајући од беса чак и због безначајног разлога. Треба само погледати вести на било ком ТВ каналу да бисте се уверили у то. Тамо се стално гомила непријатељство и мржња. Али „људски гнев не доноси правду Божију“ (Јаковљева 1:20). Због неспремности за борбу против горе наведених страсти, страст досаде, која се у медицинском смислу назива депресијом, постала је епидемија нашег времена. А они који су захваљујући свом труду успели да превазиђу досаду и постигну значајан успех у животу, неизбежно постају подложни сујети и поносу. Ове страсти је најтеже савладати, јер их није лако уочити у себи, али су оне које чине бескорисним сва досадашња достигнућа и подвиге човека.
Погледајте, драга браћо и сестре, колико фактора утиче на то како доживљавамо проблеме у свом животу. Сваки хришћанин се суочава са задатком да се ослободи спољашњих и унутрашњих утицаја, постигне равнотежу и бестрасност. Неки се плаше бестрасности јер је поистовећују са апатијом, али у стварности то није случај. Разумност – независност и стабилност, слобода од спољашњих стимуланса. Неко други мисли да уз помоћ револуција и ратова могу постићи мир и благостање, али Христос није револуционар. Он учи: ко хоће да буде велики међу људима нека вам буде слуга (Матеј 20:26). Спаситељ такође учи да се прво тражи Царство Божије, а све остало ће се додати (Матеј 6,33).
Дакле, браћо и сестре, ако желимо да научимо како да одржавамо равнотежу у животу, да не идемо у крајности и да увек будемо смирени, ако желимо да ширимо мир и спокој око себе, научимо пре свега да се изборимо са сопственим страстима. А у томе нека нам помогну свети Јосиф Заручник, Јаков, брат Господњи, и пророк и цар Давид, које Света Црква сада посебно поштује. Амин!
Архимандрит Маркел (Павук)
