Сосновски окружни суд града Черкаси (Украјина) је на заседању 2. новембра 2023. продужио кућни притвор митрополиту черкаском и канивском Теодосију (Снегирjеву), који је од 12. априла борави у 24-часовном кућном притвору, а на јесен 2023. могао би да заврши у истражном затвору.
Митрополит је један од неколико архијереја УПЦ против којих су покренути кривични поступци из не сасвим убедљивих разлога. Сада тужилаштво је затражило продужење рока превентивне мере. Одлуком суда он ће бити у 24-часовном кућном притвору још 60 дана. Митрополит Теодосиjе jе такође наступао путем видео-снимка у УН, где је говорио о репресијама владе против Украјинске православне цркве. Са Преосвећеним Владиком разговарамо о његовом статусу заштитника људских права при Савету за људска права УН.
– Владико, постали сте први архијереј Украјинске православне цркве који је говорио са највише међународне платформе – Уједињених нација. Како је ово било могуће?
– Очигледно, по Божјем Промислу. Знајући за грубо кршење верских слобода у нашој земљи, више пута су ми се обраћале међународне организације за људска права са захтевом да говорим у Савету за људска права УН. Затражили су да из прве руке обавесте међународне дипломате о кршењу права и слобода верника УПЦ да бих наступао као верски стручњак, професор Богословске академије и архијереј УПЦ, прогоњен због верских уверења и канонског положаја.
– Мислите ли да ће тај говор имати ефекта?
– Не сумњам да ће дати и већ је дао подстицај у свету покривању теме данашњег прогона Украјинске православне цркве. И чини ми се да је ова ствар коначно кренула напред. Реците ми, да ли је уопште могуће да у ХХІ веку у центру европског континента дође до верског прогона у толиком обиму који се сада дешава у Украјини?! Ово се уопште не уклапа у главе нормалних људи. Последњи пут наша Црква је доживела такав прогон у време генералног секретара Хрушчова. Али чак ни Хрушчову није падало на памет да усвоји државни закон (!) о забрани Цркве. А то сада покушавају да учине код нас.
Верски прогон је апсолутно зло. А против зла се мора борити, истина о њему мора се обелоданити. Зло заиста не воли светлост и не воли да буде јавно приказано. При светлости дана зло је принуђено да се измигољава, правда и повлачи.
– Владико, Ваша видео-обраћања из кућног притвора у одбрану Цркве постале су велика подршка и оснажење за многе вернике УПЦ. Истовремено, управо на основу ових видео снимака против Вас је покренут нови кривични поступак, због чега сте недавно стављени у истражни затвор. А Вас је народ измолио. Реците ми да ли планирате да наставите са снимањем спотова у одбрану Цркве?
– Ако Господ за благослови и дâ снаге, онда наравно. То је сада, у извесном смислу, моја одговорност, моја дужност према верницима. Дуг свештенству, које није стајало пострани када ми је заиста била потребна молитвена помоћ и подршка.
Тачно сте рекли да ме је народ измолио и дугујем то људима. Али треба да говориш само када имаш нешто да кажеш. И тек када дође време да се то каже. И што је најважније, мора се рећи само оно што ће бити на корист Цркве, у Њену одбрану и духовно снажење верника.
Осим тога, треба још да се обнови опрема за видео-снимање, јер су представници СБУ током последњег претреса запленили све преостале компјутере и телефоне како више не би било чиме да се снима. Такође су скрупулозно тражили белешке мојих теза за видео-обраћања, што је била посебна тачка у судском налогу за претрес.
– Шта су још тражили?
– Тражили су, према одлуци истражног судије, све оно што би ми дало прилику да шаљем видео поруке верницима. Али, очигледно, њихов неизречени задатак је садржавао покушај да блокирају моју способност да брзо решавам послове Черкаске епархије којом управљам. Запленили су ми све што ми је омогућавало даљински рад са епархијским документима: епархијски рачунар, хард дискове са епархијским документима, чак и најобкичнији телефон на дугме. Све ово није имало везе са „прекршајем” који су истраживали, али је, ипак, све заплењено.
Уз то, имајте на уму да су претпоследњи претрес извршили исти службеници СБУ као и овога пута. Дакле, они су већ савршено добро знали где се све налази и, како кажу, лако су се „кретали тереном“.
– Како су се безбедњаци понашали током претреса?
– Углавном, у границама пристојности. Људски фактор много значи, много зависи од културног нивоа сваког човека, без обзира на занимање, било да је безбедњак, поштар, свештеник. Тако је овде. Неки од њих су мирно извршавали постављени процедурални задатак, а неки су ми рекли: „Нема Бога, али има тако нешто...“ и да је „црквенословенски језик мртав“. Неко је покушао да замери на томе што је мој уџбеник из Пастирског богословља објављен на руском језику, и што у мојој кући „нема довољно патриотске симболике“, али постоји портрет-икона светог цара, страстотерпца Николаја II. Због тога сам истовремено морао водити едукативни програм за службенике СБУ о Уставу Украјине и људским правима, као и о историји европских монархија и основама Православља. Дај, Боже, да бар нешто буде од користи.
– Владико, да се вратимо на Ваш говор у Савету за људска права УН. После овога говора добили сте статус заштитника људских права УН. Шта то значи?
– Статус заштитника људских права у УН отвара многе могућности да се широј међународној заједници пренесу истините информације о кршењу људских права. У нашем случају, пре свега говоримо о прогону УПЦ. Овај статус је регулисан Декларацијом Уједињених нација о бранитељима људских права.
Поред тога, статус заштитника људских права у УН омогућава му да привуче ресурсе УН у своју заштиту, уколико УН има посебан мандат, прописе и процедуре заштите за лица у контакту са њим по питањима заштите људских права.
Једноставно речено, заштитник људских права УН је под посебном пажњом не само Савета за људска права, већ и међународне заједнице за људска права. Његов глас се брже чује, а на репресије против њега биће оштрије реаговање.
Истовремено, активности људских права не треба мешати са правним заступањем. Ово је другачији формат и други правац рад, мада могу и треба да се допуњују, понекад као део група и организација за људска права. Украјинској православној цркви је сада више него икада потребна таква заштита њених права.
– Како планирате да имплементирате свој нови статус заштитника људских права?
- Радови су већ почели. Правно одељење Черкаске епархије упутило је Опуномоћенику Врховне Раде Украјине за људска права апел на 10 страница са детаљним чињеничним излагањем о кршењу права верника УПЦ на територији наше Епархије у последње време. Рок од 10 дана у којем је канцеларија омбудсмана могла да нам врати документ на дораду већ је истекао, тако да сада чекамо резултате рада омбудсмана на заштити наших права. Надам се да ће бити објективни и адекватни.
Поред тога, на основу Декларације Уједињених нација о заштитнику људских права планирамо да у блиској будућности сазовемо широку групу за људска права која ће бранити права и слободе верника Украјинске православне цркве.
Пре свега, позивамо тамо архијереје, свештенство и мирјане који су спремни и способни да бране своју Цркву током гоњења. Такође је могуће да ако се у блиској будућности ништа не промени са слободом савести у нашој земљи, онда ће једно од приоритетних области нашег рада бити припрема материјала за случај спречавања злочина геноцида над Украјинском православном црквом (верска група) на основу релевантне конвенције, усвојене резолуцијом 260 (ІІІ) на Генералној скупштини УН 9. децембра 1948. године.
Надам се помоћи и правној подршци у овом процесу од међународних адвокатских канцеларија и организација за људска права. Међутим, наравно, најважнија ствар у сваком послу, а још више у богоугодном као што је сведочење Истине и одбрана своjе вере и Цркве, јесте Божји благослов и помоћ од Господа.
Зато посебно молим вернике – свештенство, монаштво, православне мирјане, где год да живе, да данас молитвено подрже Украјинску православну цркву, која трпи прогоне, да измоле Господа за Њено спасење, очишћење и обнову.
Заједничка усрдна молитва верника је велика сила која призива милост Божју на страдалну земљу и чини чуда.
Разговарао ђакон Сергије Герук
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Сherkasy.church.ua
