У двадесет девету седмицу по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке и приморске.
У јеванђељској бесједи Владика Димитрије тумачио је причу о великој вечери, појаснивши да прочитане ријечи означавају позив, који траје од стварања свијета, и све што је Бог подарио човјеку у свијету. Стварањем свијета Бог је позвао човјека да га прославља, да га препозна и да га воли, тако да љубав према Богу буде центар човјековог бића како би човјек кроз Бога све волио. Одговор којим се изговарају позвани показује човејка који првенства у свом животу није дао Богу и заволио оно што посједује љубављу према Богу, чиме је нешто друго учино једнако важним.
Након отпуста Владика Димитрије говорио је о мајчинској и сестринској љубави, коју црква данас прославља, нагласивши да постоји нешто чудесно у женској природи што такву љубав чини налик на љубав Божију. Нагласивши да није необично што испод Крста Господњег поред Јована Богослова остају само жене, Владика је истакао како је мајчинска и сестринска љубав неодступајућа, непокајљива и непрекидна – не мисли на добит, већ се сва даје.
