Како је то био диван обичај, да млади рано ступају у брак. Још чистога срца и ума, непобркани бјелосветским саблазнима измоле благослов Божији и обремене се обавезом породице, дјеце …
Живе живот стварни, реални, не брину планетарне бриге и муке. Једновремено, тиме што не брину, много више доприносе. Ако су и имале проблема, то сигурно није било зато што су биле младе и незреле. Напротив, мушки су се носиле са бригама ондашњег времена и показивале невјероватну мудрост својих маленијех љета. Уосталом, познаје ли ико иједну безбрижну Мати?
Нема већег распона, ширих димензија људског бића него што је Пресвета Богородица, Адамова кћерка, како каже Св. Атанасије Велики – која, иако сама невина и без личних својих грехова, носи то наслеђе које је Ева навукла, тај првородни грех. Али она није додала томе ништа, и тако је то наслеђе умртвила, те није била лично грешна, али јесте наследница и носилац првородног греха, као кћи Адамова, а да би преко Ње Син Њен искупио и спасао Адама. Изабрао је Њу Бог, и Светим Духом предочистио, пред зачеће Сина Божијега, и тако је Она практично била безгрешна. Не како уче погрешно римокатолици, да је од зачећа безгрешна, јер онда Она не би имала ону људску природу коју је Христос дошао да спашава. Мајка је то ! Истинска Богомајка. Тај распон од Еве до Богородице – то је Њена и наша тајна, тајна Христова, тајна Цркве. Велика је њена служба и велика заслуга, и како је обоје остварила – и Еву и Богородицу – онда је то највише што може да оствари истинска Мајка.
Ја сам имао тај Божији благослов да ми је мајка таква била. Она нас је и духовно рађала. Ако не стоји на том постаменту вере у Бога живога, на том чврстом камену – Христу, који је Бог поставио као темељ, онда Мајка може заиста да учини много штете. Али да не говорим о њима, да говоримо о мајкама које су светиња. Она (моја мајка) је ту улогу имала, као нека „свештеница“ у кући, али смирено и скромно, да нас децу приведе Богу.
Мајка много значи али треба да буде Мајка. Да буде жена која је од мужа свога узета, а онда после да буде и Мајка. У породици, за нас десеторо, деда и баба, отац и Мајка, и нас шесторо деце, то је било нормално. Никакав „комплекс“ око тога нисмо имали. Нисмо ни знали шта је то „комплекс“. Живели смо као породица, једна „домаћа Црква“.
Наше време и ту искривљује, извитоперује Мајку или жену. хоће да она буде „еманципована“, и то врло ружно делује, то кад она хоће да се трси, хоће да је „самостална“, а то значи одвојена, издвојена, и ту онда нема љубави, нема заједништва ни јединства.
Дакле, велика је тајна Мајке, велики дар Божији нама деци. Велика је мисија Мајке у свету и животу. То је, могао бих да кажем, Апостолство мајке.
А и нас, сам Бог зна колико су Мајчине молитве држале и сада са Неба нас држе.
Светигора, јул 2013.г. бр 226
.png)
