Као што мајка приступа детету које плаче и тражи је, тако и човекољубиви Бог прилази на тражење човека…
Мало дете ништа није у стању да учини, или не може својим ногама да приђе својој матери. Оно ипак, тражећи матер, креће се, виче и плаче. И мајка сажали се над њим. Њој је мило што је дете тражи са напором и плачем. И пошто не може да јој приђе, она сама, побуђена љубављу према детету због његовог дугог тражења, прилази му, и са великом нежношћу узима га, милује и храни. Исто чини и човекољубиви Бог са душом која Му прилази и тражи Га. Али Њега још јаче побуђује сопствена љубав и сопствена доброта, да се прилепи разумној души и, по апостолској речи са њом буде „један дух“.
Свети Макарије Велики
.png)
.jpg)
