Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије упутио је своју посланицу за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа
У својој поруци Архиепископ објашњава прави смисао Божића, истичући да „Божић, један од најважнијих хришћанских празника, није само повод за размену жеља и поклона, породичне топлине, забаве, која нуди духовну еуфорију у друштвеном животу. То је, пре свега, неисцрпни извор многоструке наде – за вредност сваке људске личности, за ход човечанства, за смисао живота“, и даље каже „Својим оваплоћењем Син и Слово Божје узео је на себе сву људску природу, у њеној духовној и физичкој суштини, и препородио је. Ово је Догађај који је центар хришћанског откривења; „Бог се јави у телу“ (1. Тим. 3,16). Ово откривење Божје љубави „у телу“ чини јединственост хришћанске вере.
Даље архиепископ Анастасије каже: „Трпљење наде која зрачи на Божић не представља слабост, напротив, указује на мистичку снагу. Преображава и највеће туге и слабости садашњег живота јачањем издржљивости, борбености, квалитетног отпора, подршке истини и правди.”
Најзад, говорећи о ратовима у Украјини и Палестини, Архиепископ наглашава да „свако доба има своја превирања, ратове, катастрофе, трагедије, сиромаштво, сломљено срце, очај. А наше је такође потресено дугим, незамисливо окрутним ратовима у многим крајевима света, посебно у Украјини и Палестини. Противречности и пукотине чак муче црквени контекст.
Свака личност има своје вишеструке проблеме. У свакој заједници свака личност доживљава часове меланхолије и бола. За све неизоставни водич остаје трпљење наде. Усугубимо своју молитву за престанак смртоносних сукоба и разних друштвених криза како би мир завладао на земљи.”
У наставку прочитајте Посланицу архиепископа Тиране, Драча и све Албаније:
БОЖИЋ 2023
†АНАСТАСИЈЕ
Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније
„Хитајмо у подвиг који нам предстоји...“ (Јеврејима 12.1)
Христос се роди, славите Га!
Божић, један од најважнијих хришћанских празника, није само повод за размену жеља и поклона, за породичну топлину, за забаву или за забаву која у друштвени живот уноси духовну еуфорију. То је, пре свега, непресушни извор вишеструке наде – за вредност сваке људске личности, за ход човечанства, за смисао живота. Рођење Христово свечано објављује да „Бог тако заволе свет да и Сина свога Јединородног даде да свако који поверује у Њега не погине, него да има живот вечни“ (Јн 3,16). Нисмо, дакле, сами док путујемо овим животом.
Својим оваплоћењем Син и Слово Божје узео је на Себе сву људску природу, у њеној духовној и физичкој суштини, и препородио је. Ово је Догађај који је центар хришћанског откривења; „Бог се јави у телу“ (1. Тимотеју 3,16). Ово откривење Божје љубави „у телу“ чини јединственост хришћанске вере. Нагласимо „изнова и поново“: Бог, Творац и Господар васељене није безлична енергија, мудрост или моћ. Он је лични Бог, који се открива човеку, који је у сталној вези са њим. Однос који осећа цело људско биће; „Бог је љубав, и ко пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (1. Јованова 4,16). Овај Бог није напустио свет који убија себичност, мржња, неправда, очајање. Празник Божића позива нас да размислимо о томе да је нада у Његово присуство у нашим животима извор трпљења.
Различите недаће и ћорсокаци који се дешавају на земаљском путу Искупитеља увек су превладани трпљењем и надом. Већ при Његовом Рођењу, како је приказано у православној иконографији, на лицима Богородице, Јосифа, као и пастира и мудраца, огледа се спокојно трпљење пуно сјаја. Чак и на лицима животиња у скромној пећини, које су учествовале у делу страног путовања малог Исуса, појављује се смирено трпљење.
Трпљење наде које зрачи на Божић не представља слабост, већ указује на мистичку снагу. Преображава и највеће туге и слабости садашњег живота јачањем издржљивости, борбености, квалитетног отпора и подршке истини и правди. Апостол Павле из свог личног искуства потврђује: „И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а искуство наду” (Рим. 5,3-5). Трпљењем духовни човек боље користи своје менталне и емоционалне моћи. Трпљење спојено са смиреном истрајношћу отвара излазе у многим ћорсокацима међуљудских односа, у здравственим кризама, у сиромаштву и у друштвеним превирањима. Она води људски живот ка зрелости „Трпљење нека усавршује дело да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка“ (Јаковљева 1,4).
Нада одржава трпљење, а трпљење јача наду, а обе црпе снагу из вере. Библијска указања на трпљење су вишеструка и проницљива. Она нам помажу да се „радујемо у нади, да будемо стрпљиви у невољи, постојани у молитви“ (Рим. 12,12). Размишљајући о примеру нашег Господа и светих који су ишли за Њим „са трпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Исуса као Начелника и Савршитеља вер“ (Јевр. 12,1-2). Својим очима упртим у Њега, ми се трезвено и енергично суочавамо са свим предстојећим искушењима.
Свако доба има своја превирања, ратове, катастрофе, трагедије, сиромаштво, сломљено срце и очај. И наше је такође потресено дугим, незамисливо окрутним ратовима у многим крајевима света, посебно у Украјини и Палестини. Противречности и пукотине чак муче црквени контекст. Свака личност има своје вишеструке проблеме. У свакој заједници свака личност доживљава часове меланхолије и бола. За све неизоставни водич остаје трпљење наде.
Усугубимо своју молитву за прекид смртоносних сукоба и разних друштвених криза како би мир завладао на земљи. Потрудимо се да „трпљењем и молитвом Светог писма“ојачамо наше међусобно разумевање и хармоничну сарадњу, повећавајући наду у нама. „Нека вас Бог наде испуни сваком радошћу и миром у веру, да изобилујете у нади силом Духа Светога“ (Рим. 15,13).
Христос се роди, славите Га! Нека трпљење наде, благодаћу Тројичног Бога, испуни наша срца свеславном радошћу и миром, посебно у ове Свете дане и током предстојеће Нове 2024. године.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
.png)
.jpg)
