Гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, била је др Марија Јефтимијевић Михајловић, виши научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу и писац поезије. У разговору који је водила новинар Миланка Тешовић, гошћа је говорила о својој новој збирци поезије под називом "Храм тишине", као и о значају писане речи уопште.
Гостујући у програму Телевизије Храм, др Марија Јефтимијевић Михајловић је истакла неопходност чувања унутарње тишине која се, према њеним речима, најбоље очитује у духовној и преображавајућој атмосфери:
Живимо у времену какофoније и једне опште буке света, где смо престали да ослушкујемо једни друге, где више не чујемо ни сопствени глас, а камоли глас оног другог, а за једно сабрање мисли и сабрање срца, потребна је једна тишина. Потребно је да смо духовно сконцентрисани, потребно је да смо издвојени из једног света таквог турбулентног, свакидашњег, брзог, који човека троши на један најсуровији могући начин, и где му не оставља простора да поразмисли о себи, а поразмислити о себи значи кренути на пут преображења. Такав нов и преображен, какав се постиже само у тишини и молитви, човек може да буде на корист ономе поред себе, односно, може да буде на корист целоме свету.
Говорећи о значају поезије уопште и о потреби за писаном речју ауторка збирке поезије Храм тишине је, између осталог, рекла:
Стваралачки чин је једна врста материнства. Све оно што настаје из нашег бића захтева сву нашу енергију, али и духовну и мисаону ангажованост. Потреба за писањем и стваралаштвом је стара колико и човек сам. Критеријум времена је најмеродавнији, зато оно што једног песника данас афирмише као доброг и вредног, не значи да ће за стотину година бити валидно. Суд времена је нешто најмеродавније, а потреба за писањем ништа није наглашенија данас него што је била раније, с тим што је потреба за афирмацијом далеко већа. Човек данашњице је пун тежње да се покаже у најбољем светлу, али то су мотиви који нису духовни, то су они чисто спољашњи и друштвени мотиви који, наравно, нису пресудно важни и меродавни за писање добре поезије.
* * *
Др Марија Јефтимијевић Михајловић, рођена у Косовској Митровици 13. јула 1978. године. Дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Приштини 2001. године, на катедри за српску књижевност и језик, као студент генерације (са просечном оценом 9,15), са темом „Лирски дискурс у романима Иве Андрића“. Магистарски рад под називом Поетика Бранка Миљковића одбранила је 2009. године на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. На истом факултету докторирала је 2016. године, са темом Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића.
У Институту за српску културу – Приштина ради од 2002. године, најпре као истраживач-приправник, затим као истраживач-сарадник, а у звање научног сарадника изабрана је 2017. године. Ангажована је најпре на пројекту Историјске и националне основе духовне и материјалне културе српског народа на Косову и Метохији (ев. бр. 101106) од 2002–2005, затим на пројекту Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века (ев. бр. 148020) за период 2006–2010, о почев од 2010. и на пројекту Духовна и материјална култура Косова и Метохије, где је као члан комисије активно учествовала и у његовом писању.
Резултати радног и научног ангажмана на овим пројектима јесу четири монографије и скоро сто научних радова, огледа, чланака и приказа. Уредник је неколико тематских зборника и научних монографија, учесник бројних домаћих и међународних научних скупова, члан редакције часописа „Баштина“ и рецензент у часописима од водећег националног значаја. Осим ангажмана на потпројекту „Српски роман на Косову и Метохији“, у оквиру којег је проучавала све релевантне романописце и њихова дела са овог подручја, бави се и компаративним изучавањима српске и руске књижевности, чији су резултати приређивање једне антологије руске поезије, неколико научних радова о рецепцији мање познатих руских књижевника у српској јавности, као и учешће III Конгресу Руског религијског друштва („Религия и религии: дискурсы и практики“), на Руском државном Педагошком Универзитету Херцен у Санкт Петербургу 4–6. 10. 2019, са темом „Православни поглед на свет Ф. М. Достојевског“.
Говори руски и служи се енглеским језиком. Објавила је збирку поезије Храм тишине (“Партенон”, 2023.)
* * *
Повезан садржај на нашој интернет страници:
Др Марија Јефтимијевић Михајловић: Мене чини срећном то што могу друге да учиним срећним
Др Марија Јефтимијевић Михајловић: Чему нас уче гробља?
Приредила редакција портала "Ризница"
