У једној од својих проповеди, јеромонах Василије тумачио је причу о ђавоиманом Гадаринцу, из кога је Господ изгнао легион демона: „А онде пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. А пошто изиђоше демони из човека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се“ (Лк 8, 32-33).
Стадо је било огромно, по неким изворима – две хиљаде. И због свиња, гадарински житељи терају Господа од себе: „И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видевши га, мољаху да оде из њиховог краја“ (Мт 8, 34).
Многима је остала у сећању та проповед оца Василија. Свиње су се, објашњавао је он, код Јудеја сматрале толико нечистим животињама, да нису јели свињетину, гадећи се не само да им се приближе већ и да изговоре саму реч “свиња“. Говорили су другим речима: “та звер“, “та животиња“. По Мојсијевој заповести, у древној Јудеји нису гајили свиње. И ако су гадарински житељи преступили закон, гајећи за њих тако одвратне животиње, било је то зато што су се бавили тим бизнисом- гајили су свиње за продају.
„Они су терали Господа од себе, не зато што су остали без хране, већ зато што су остали без богатства“, рекао је о. Василије. „Колико је много људи данас пришло Богу! Но, и у нашем веку ће терати Господа, нашавши се пред избором: Господ или богатство. И они који одгурну Господа ради богатства, неће потом више моћи да се врате Богу“.
(Извод из: Оптински новомученици, 132-133)
Извор: Епархија жичка
