Животописи новоизабраних Архијереја

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на овогодишњем редовном заседању попунио је упражњене Епархије и за Епископе тих Епархија изабрао : За епископа упражњене Епархије канадске изабран је досадашњи епископ источноамерички Митрофан, за епископа источноамеричког досадашњи епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, а за епископа аустралијско-новозеландскога протосинђел Силуан (Мракић), сабрат манастира Пустиње у Епархији ваљевској. За викарног епископа у Епархији црногорско-приморској, са титулом „епископ диоклијски“, изабран је архимандрит Кирило (Бојовић), тренутно ангажован у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој.

У наставку прилога су животописи новоизабраних Архијереја

Животопис Његовог Преосвештенства изабраног Епископа канадског г. Митрофана (Кодића)

Његово Преосвештенство Епископ источноамерички доктор Митрофан (Кодић) је рођен 1951. године у селу Љуша код Шипова.

Основну школу завршио је 1966. године, а богословију у манастиру Крка 1971. године. Замонашен је уочи Ваведења 1970. године, а на Ваведење рукоположен је у чин јерођакона од блаженопочившег епископа Стефана (Боце). Завршио је Богословски факултет у Букурешту 1975. године. Рукоположен је у чин јеромонаха 1974. године. По завршетку студија, почетком 1977. године постављен је за суплента Богословије Св. Три Јерарха у манастиру Крки. Положио је професорски испит 1979. године. Постављен је за в. д. ректора богословије 1980. и за ректора 1987. Изабран је за викарног Епископа топличког 1987. године и постављен за помоћника администратору Епархије средњозападноамеричке епископу др Сави. За администратора Епархије средњозападноамеричке изабран је 1988. године, на којој дужности остаје до 1991. када је изабран и постављен за епископа Епархије источноамеричке.

Епископ Митрофан је 1997. године на Богословском факултету СПЦ у Београду одбранио докторску дисертацију на тему: ''Тајна Христова према посланицама Ефесцима, Филипљанима и Колошанима Светога Апостола Павла''.

Поред поменутe докторскe дисертацијe Епископ Митрофан објавио је многе богословске текстове. Са румунског језика је превео од проф. Димитрија Станилоја ''Духовност и Заједница у Православној Литургији'', у три тома ''Православна Догматика'', ''Бесмртни Лик Божији'', ''Православно морално богословље''. Такође, са румунског је превео ''Румунски Патерик I и II" и ''Речник православне теологије'' од jеромонаха Јоаникија Балан. А његова књига ''Учење Апостола Павла о Цркви'', објављена 1991. године у Чикагу, преведена је на енглески језик.

       На овогодишњем редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве изабран је за Епископа Богом чуване Епархије канадске.

Животопис Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја (Добријевића), изабраног Епископа источноамеричког

Његово Преосвештенство изабрани Епископ источноамерички Иринеј (Добријевић) рођен је 6. фебруара 1955. године у Кливленду, Охајо, САД, од оца Ђуре и мајке Милице (рођ. Свилар).

Основно образовање је стекао у Кливленду, Охајо, а од 1973 -1975. године школовао се на Академији уметности, такође у Кливленду. Од 1975. до1979. године похађао је Православну богословију светог Тихона, Саут Канан, у Пенсилванији. Године 1980. започео је студије на Православној теолошкој академији Светог Владимира, Крествуд, Њујорк, и завршио их 1982. године. Атински Центар је похађао 2000. и 2003. године, после чега је добио диплому познавања савременог грчког језика.

Након завршених студија на Православној духовној академији светог Тихона са академском оценом maxima cum laude, и Академији светог Владимира, примио је звање магистра богословља уз посебне похвале за магистарски рад Епископ Николај Велимировић: 1921. Мисија у Америци.

Радио је у области образовања, предајући на Универзитету Лојола у Чикагу, као и на Теолошком факултету СПЦ у Београду. Више година је био један од уредникаСтазе православља, званичне публикације Српске православне цркве у САД и Канади.

Митрополит средњезападноамерички Христофор га је 15. јануара 1994. године рукоположио у чин ђакона у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу, Илиној. Монашки постриг је примио 18. јануара 1995. у манастиру Светог Саве у Либертивилу, Илиној, и том приликом је добио монашко име Иринеј, по светом Иринеју, Епископу лионском. У чин јеромонаха је рукоположен 27. јануара 1995. у Саборној цркви Светог Саве у Парми, Охајо, САД. Унапређен је у достојанство чина архимандрита 18. јуна 2006. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Јустина, члана Светог архијерејског синода.

Преподобни јеромонах Иринеј је до избора за Епископа аустралијско-новозеландског обављао функцију референта Светог архијерејског синода и шефа Канцеларије Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора при Српској патријаршији у Београду. Међу многим признањима која је добио, носилац је и Ордена Вука Караџића III степена, којим га је одликовао Председник Државне Заједнице Србије и Црне Горе Светозар Маровић, за посебне заслуге у побољшању веза српске државе са Србима у расејању и за заслуге у унепређивању односа Цркве и државе.

Од бројних функција значајно је навести да је Епископ Иринеј представник Српске православне цркве у Централном одбору Светског савета цркава и Конференције европских цркава, члан је Јасеновачког одбора Светог архијерејског синода, као и Сталног мисијског одбора Светог архијерејског синода и Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора. Поред тога, члан је Управног одбора Међународне православне добротворне организације (ИОЦЦ), Извршног одбора Америчке конференције религија за мир (УСЦРП) при Уједињеним нацијама, Конгреса српског уједињења, Саветодавног одбора Фонда за српске студије „Његош“ на Универзитету Колумбија, уређивачког одбора Друштва за неговање успомене на Николу Теслу, Радне групе за еколошку правду америчког Националног савета хришћанских Цркава и Одбора за комуникације при Управном одбору Академије Св. Владимира, Српско-америчког центра у Београду. Доживотни је почасни члан Управног одбора ЗОЕ (хуманитарне организације која нуди помоћ православним женама у ризичној трудноћи).

Епископ Иринеј је такође обављао дужност главног и одговорног уредника Информативне службе Српске православне цркве, извршног директора Канцеларије за спољне послове Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади, са седиштем у Вашингтону. Ко-преседавајући је Православног саветодавног комитета америчког Националног савета хришћанских Цркава у Вашингтону, члан Радне групе за заштиту човекове околине Националног савета хришћанских цркава (НЦЦЦ Еко-Јустице), члан Комисије за људска права у Чикагу и члан Саветодавног одбора градоначелника Чикага за питања имигранта и избеглица. Био је један од кључних учесника у посети верских вођа из САД Југославији 1999. године, уз пречасног Џесија Џексона и пречасну др Џоан Браун Кемпбел, као и члан званичних делегација Српске православне цркве у посети Уједињеним нацијама и влади Сједињених Америчких Држава 2005. и 2006. године.

На свом редовном заседању у мају 2006. године, Свети архијерејски сабор СПЦ је изабрао преподобног јеромонаха Иринеја, референта Светог архијерејског синода, за Епископа Епархије аустралијско-новозеландске. Хиротонисан је 15. јула 2006. године, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у Саборној цркви у Београду. Хиротонију је у име Његове Светости Патријарха српског Павла обавио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслужење 16 епископа, укључујући Његово Високопреосвештенство Митрополита Хонг-Конга Васељенске патријаршије Никиту и Његово Преосвештенство Епископа Аљаске Америчке православне цркве Николаја.

У трон епископа аустралијско-новозеландских СПЦ уведен је 21. октобра 2006. од стране Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Хризостома, члана Светог архијерејског синода, у Про-катедралном храму Св. Саве на Еланори, Сиднеј.

На овогодишњем редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве изабран је за Епископа Богом чуване Епархије источноамеричке.

Животопис архимандрита Силуана (Мракића), изабраног Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске

Архимандрит мр Силуан (Мракић), у цивилу Александар, потиче из побожне и благочестиве херцеговачке породице Мракића из завалског засеока Будим До, Требињског среза.

Рођен је на Светог Мојсија Боговидца, 17. септембра 1979. године, у Сиднеју (Аустралија), од оца Вељка и мајке Јање (рођ. Вукановић), а крштен је исте године у цркви Светог Николе у Блектауну, Сиднеј.

У Сиднеју завршава основну (Parramatta Primary School) и средњу школу (Author Phillip High School). Богословију Светог Петра Цетињског уписује 1995. године, по благослову тадашњег Епископа за Аустралију и Нови Зеланд г. Луке (Ковачевића). По завршетку богословије 2003. године, по благослову тадашњег Епископа за Аустралију и Нови Зеланд г. Никанора (Богуновића), уписује Богословски институт Православног богословског факултета у Београду, на којем дипломира 2005. године.

После завршетка Богословског института у Београду, враћа се у Аустралију где постаје искушеник у манастиру Светог Саве Нови Каленић код Канбере, код тадашњег Епископа за Аустралију и Нови Зеланд г. Милутина (Кнежевића). У том својству, на предлог епископа Милутина, 2006. године одлази на послушање у нововаспостављену Епархију ваљевску. Убрзо потом, наставља своје богословско усавршавање у Русији уписом студија на Московској духовној академији у Лаври Светог Сергија - Сергијев Посад (Московская Духовная Академия в Троице-Сергиевой Лавре – Сергиев Посад).

На другој години студија, 2007–2008. академске године, награђен је стипендијом Патријарха Алексија Првог за одличне академске резултате. По дипломирању на Московској духовној академији 2009. године, наставља научно усавршавање при овој високообразовној установи, писањем кандидатске дисертације - научног рада из сфере православне хришћанске антропологије на тему "Антропологија Преподобног Јустина Поповића". Дисертацију успешно брани крајем 2010. године пред дванаесточланом комисијом, у чијем је саставу био као стручни рецензент и Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић). Одбраном рада добија високо богословско-научно звање Руске Православне Цркве - кандидат богословља.

Архијерејском десницом Епископа ваљевског г. Милутина, замонашен је у чин мале схиме 18. децембра 2010. године, на дан Светог Саве Освећеног, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице - Пустиња. Наредног дана, 19. децембра, на празник Светог Николаја Мириликијског Чудотворца, поред моштију Светог Николаја Српског у Лелићу, рукоположен је у чин јерођакона.

По благослову епископа Милутина, уписује 2012. године магистарске студије на Грчком богословском факултету Светог Андреја Првозваног (St Andrew’s Greek Orthodox Theological College) под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије у родном граду Сиднеју (Аустралија). Своје студије крунише радом из области патрологије са тезом "Осврт на нове критике неопатристичке синтезе: увиди из Оца Јустина Поповића".

После завршетка студија, епископ Милутин рукополаже оца Силуана на дан Светих Архангела у манастиру Ћелије, 21. новембра 2014. године, поред моштију Преподобног Јустина Новог, у свештени чин јеромонаха. На празник Светог Николаја Мириликијског Чудотворца исте године, епископ Милутин одликује јеромонаха Силуана звањем протосинђела. Крајем 2015. године, епископ Милутин поставља оца Силуана за архијерејског намесника првог ваљевског. На тој дужности га затиче избор за Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске на редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2016. Лета Господњег. Поред српског језика, течно говори руски и енглески.

Животопис Епископа диоклијског Кирила (Бојовића)

Кирил (у свијету Милан) Бојовић се родио 4. фебруара 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке (рођене Јовановић), као пето по реду дијете.

Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар И Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена. Средњу школу је завршио 1987. године, и исте године је отишао на одслужење војног рока у српском (западном) Карловцу.

По повратку из армије (1988) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици, који је завршио у предвиђеном року (4 године) са средњом оцјеном 9,68. Дипломски рад је одбранио 1992. год. Од 1993. до 2000. године је радио као асистент на Природно-математичком факултету у Подгорици.

Године 1993. уписао је постдипломске студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ је одбранио 17. јула 1996. године, код професора др Неде Бокан.

У том је периоду био и дугогодишњи члан Црквеног одбора Црквене општине подгоричке.

У периоду од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. био је на специјализацији на универзитету „Ломоносов“ – МГУ, у Москви.

Крајем 2000. године добровољно је дао оставку на посао на факултету у Подгорици и, по благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, постао је искушеник Цетињског манастира.

Уочи празника Петровдана на празничном бденију (11. јул увече) 2004. године владика Амфилохије га је постригао у монаштво са именом Кирил (по Светом Кирилу Словенском). Те исте године на Божић, рукоположен је у чин јерођакона, такође од стране митрополита Амфилохија.

По благослову истог архијереја уписује Московску православну духовну академију 2005. године.

21. маја 2006. године владика Амфилохије га је рукоположио у чин јеромонаха. Исте године (јун-јул), по благослову митрополита Амфилохија, бива у пратњи Деснице Светог Јована Крститеља, која је више од 40 дана путовала по градовима Русије, Украјине и Бјелорусије.

2008. г. дипломирао је на Московској духовној академији: 4. јуна 2008. одбранио је кандидатску дисертацију на МПДА на тему „Митрополит Петар ИИ Петровић Његош као хришћански философ“. За кандидатски рад је добио прву награду у генерацији – награду свештеномученика Илариона архиепископа Верејског И степена. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију (која траје 5 година).

Од 1. јануара 2009. године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ (број 1765, од 16. дец. 2008) постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, постављен је и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, гдје предаје Свето Писмо Новога Завјета.

Од Петровдана 2008. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске. Од 2008. г. такође обавља и дужност координатора наставе вјеронауке у Митрополији црногорско-приморској.

3. јануара (на Оце) 2010. године Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин протосинђела.

По благослову митрополита Амфилохија одлучује да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља, коју је стекао на Московској духовној академији; чиме је стекао услове за пријаву докторске дисертације на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (одлука број: 06-613-2861/3-10 од 16. 9. 2010). Наставно вијеће Православном богословском факултету Универзитета у Београду му је одобрило пријаву теме докторске дисертације са називом „Еклисиологија Светог Филарета Московског“, код ментора Преосвећеног Епископа крушевачког г. Давида (Перовића).

Одлично познаје руски и црквенословенски, шпански добро, а служи се енглеским, старогрчким и латинским језиком.

30. јуна 2013. на празник Свих Светих приликом освећења крипте Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита.

Одлуком Епископа-администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Ебр. 125 од 15. децембра 2014. године, постављен је за архијерејског замјеника у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој Српске Православне Цркве.

По националности је Србин, држављанин је Црне Горе.

За Епископа диоклијског, викара Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, хиротонисан је 31. јула 2016. лета Господњег у саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици.

Извор: Српска Православна Црква