На празник светог пророка Илије у Саборном храму у Новом Саду служена је архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег началствовао је Епископ новосадско-бачки г. Иринеј уз саслужење архимандрита Прокопија Тајара и братства Саборног храма.
Након прочитаних одељака Саборне посланице апостола Јакова и јеванђеља по Луки Епископ Иринеј је рекао:
Читање текстова на богослужењима има везе са празником, ако не директно онда пак типолошки или алегоријски. У данашњим текстовима се спомиње личност светог Илије, а у његовом животу се види присуство Божје.
Црква његов живот тумачи као икону Христову. Његово време је било тешко и једино су преци данашњих Јевреја чували веру у једног Бога, али ни код њих то није било свакидашње стање. Свети Илија је имао улогу да посведочи веру у Бога и да је да у аманет потомцима.
Тог Бога открива Христос. Сам Господ наводи пророка Илију као пример страдања без роптања. Господ подсећа да је Илија био сарадник Божји. На његову молитву пада киша, сви смо свесни колико је киша битна за живот.
Веру у једнога Бога, и поверење у његовог слугу Илију су исповедили и незнабожци.
Пророк је поразио незнабожачке жреце Валове, и судио им због њихових недела, што је за девети век пре Христа изузетно напредно размишљање, јер би тада у већини случајева цео народ страдао због грешака његових појединаца.
Господ унапред поучава Илију да правда није последња Божја реч, јер да се Бог води правдом, а не љубављу, сви људи би били истребљени.
Боговидац Илија је имао више знакова од Бога, али га на крају препознаје у милујућем, спасоносном лахору. То је његова поука и пророштво да ће спасење – Господ Исус Христос доћи као оваплоћена љубав.
Извор: Епархија бачка
