Монографија Патријарх Иринеј у Канади, аутора протођакона др Дамјана Божића, у издању Епархије канадске (2016. године), представља озбиљан издавачки и преводилачки подухват који има за циљ да читаоца упозна са периодом којим је у током 2015-2016 године Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј администрирао упражњеном Епархијом канадском, и том приликом три пута учинио канонску посету истој.
Структуру ове монографије чини Предговор који има изражен мотивациони и информациони карактер, а њега нам је подарио рецензент, протојереј-ставрофор Василије Томић, уједно и један од актера свих битнијих догађаја описаних у монографији; потом три велика поглавља која носе наслов: Посета прва (стр. 12-165); Посета друга (166-185) и Посета трећа (стр. 186-299). На самом крају је дат поучан Поговор аутора.
Оно што даје посебну ширину и драж овој књизи тврдог повеза која броји нешто више од 300 страна, јесте двојезичност (монографија је представљена на српском језику и енглеском преводу јереја Јована Марјанца) као и велики број фотографија високог формата у колору и црно-белој техници (укупно 235 таквих), и оне чак на моменте боље и од самог текста одсликавају атмосферу свечаности и љубави која је владала током сваке Патријархове посете црквеним заједницама широм Канаде.
Прво што читалац може запазити док се креће кроз редове и илустрације монографије јесте да она обилује бројним догађајима од виталне важности за живот српске православне заједнице у Канади. Не постоји веће духовно укрепљење и охрабрење за сваког верујућег човека који припада ономе што колоквијално називамо дијаспора (расејање), до тог да му се пружи прилика да учествује на богослужбеном сабрању које предводи сам Патријарх. Управо та искрена радост провејава у срцима свештеника, мирјана, црквених одборника, појаца, деце разног узраста и свих других који су имали благодат сусрета са својим Патријархом. Дубина и снага тог доживљаја се очитава и на лицима верника, а посебно у њиховим поздравним и захвалним говорима упућеним Његовој Светости, који пак кроз странице књиге својом пажњом, мудрошћу, поукама, стрпљењем и надасве љубављу исказаном према свом народу у Канади заправо сведочи и пројављује безграничну љубав Божију према својој Цркви.
Попут истинског пастира и Првојерарха, неуморно из дана у дан, из сата у сат, читамо да Патријарх српски служи и началствује светим Литургијама и другим богослужењима од Монтреала на истоку све до Ванкувера на крајњем западу, приликом којих се састаје са свештенством и верним народом које благим и очинским тоном у светосавском духу Цркве поучава да снагом љубави и међусобног праштања лече отворене ране које су проистекле из једног тегобног и нестабилног периода живота Епархије канадске. Потребан је изванредан напор да се за укупно 37 дана колико су укупно трајале све три Патријархове посете обиђу и канонски утврде готово све црквене јединице широм Канаде. У монографији се ређају посете Милтону, Оквилу, Торонту, Нијагари, Едмонтону, Ванкуверу, Виндзору, Монтреалу, Хамилтону, Мисисаги, Отави, Калгарију...укупно деветнаест различитих црквених општина, од којих је Његова Светост у некима боравио по два или чак три пута!
Поред тога, Патријарх је учинио разговор са Митрополитом канадским Сотиросом који је под омофором Цариградске Патријаршије, као и са амбасадорима Републике Србије и Босне и Херцеговине у Канади. Притом, оно што се не види из самог текста, али се свакако наслућује јесте и то да је Патријарх између ових посета примао и обављао телефонске разговоре са бројним личностима из друштвеног, културног и политичког живота нашег живља у Канади, што уз исказану црквену пастирску брижност према вернима има за циљ да додатно оснажи дух целокупног нашег народа на овим просторима.
За сваку је похвалу и то што се аутор у својству Патријарховог пратиоца током боравка у Канади потрудио да нам подари све Патријархове беседе произнесене на светим Литургијама и радним састанцима са представницима парохија - Црквених општина и других битних друштвених чинилаца. За богословску јавност су поменуте беседе од посебне важности, јер одишу библијским мотивима и имају истински карактер пастирског богословља, а уједно су непроцењиви пример црквене омилитике. Мисао да је живот свих православних хришћана, па тако и оних који припадају Српској Цркви, заправо пут жртве и вере се подвлачи током бројних обраћања вернима богоспасаване Епархије канадске, и те мудре речи су у служби духовног препорода нашег народа, који је (а то и јесте суштина ове монографије) имао несвакидању прилику да у једном релативно кратком периоду доживи искуство силе Божје кроз личност и службу Првопредстојатеља своје Цркве. Остаје чврста нада да ће им то искуство бити плодотворно и надасве спасоносно.
Извор: Српска Православна Црква
.jpg)
