Најава: Приказивање документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" у Епархији нишкој

Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"

12. 2. 2017.

Епископ далматински Фотије: Беседа на празник Света Три Јерарха


Ваша Преосвештенства, 
часни оци,
драги ученици,
драги гости,
драга браћо и сестре,

Дозволите ми да поздравим наше госте, у своје име као надлежни епископ далматински и вршилац дужности ректора богословије Св. Три Јерарха, у име братства нашег манастира, у име професора и наших ученика и да вам честитам свима данашњи празник, нашу славу Св. Три Јерарха.


Посебно желим да се захвалим данашњим гостима, нашим архијерејима, првенствено владици Хризостому жичком, који је началствовао на св. литургији и који нам је својим доласком донео благослов Св. Архијерејског Синода и благослов своје Епархије жичке, благослов св. Саве и благослов св. Симеона Мироточивог. Радујемо се данас његовом доласку и што је, началствујући на св. литургији, принео Господу бескрвну Жртву за све и за сва, а надамо се да ће нас и својом богомудром беседом поучити.
Желим, такође, да се захвалим владици Герасиму горњокарловачком, који је поникао у овој светињи. Ми заједно носимо крст сведочења Православља у ово распето време, поготову на овим просторима. Сви добро знамо у каквим мукама живимо, у каквим смо мукама живели и какав све још терет и подвизи стоје пред нама.
Желим да се захвалим овде присутним оцима игуманима из разних манастира, из разних епархија, свима вама драги гости и драга браћо и сестре, који сте данас дошли у ову светињу, да будемо заједно на св. литургији и да се причестимо Телом и Крвљу Господа нашега и тиме доживимо пуноћу своје вере. 
Да се сетимо примера једног руског владике у време сведочења руске Цркве и прогона хришћанства од стране комунистичког терора. Тада је Црква прогоњена у Сибир, где су многи епископи и свештеници прогнани, па и им је тамо и остала вечна кућа. Једнога од владика који је тамо био заточен су питали: ,,Па, добро шта ви православни радите у ово време катаклизме, у ово време страдања? Он је њима одговорио: ,,Ми служимо св. литургију.” Тиме је он, како кажу богомудри Оци, све и највише рекао - да Православље кроз св. литургију преображава овај свет. Св. литургија од нас који приступамо овој Тајни чини нове, христолике људе, те нас смртне, пролазне и земаљске људе чини Телом Христовим и удовима један другоме. То је најдубља тајна св. Литургије. 
Зато кажу наши Оци да увек и на почетку и на крају треба говорити о тајни литургије, јер ћемо тиме разумети шта је Црква. Црква није само земаљска организација; Она у себи не скрива само народно предање и фолклор; Она је много више од тога. Тако, када дођемо на св. литургију и чујемо речи: ,,Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа!”, ми већ тада ступамо у заједницу Царства небеског и вечност, те у облику иконе, постајемо причасници те вечности - наравно, опет по својим духовним силама и моћима. Кажу многи литургичари и Оци, да када би ми својим телесним очима видели сву благодат Божију присутну на св. литургији, сви би попадали и не би могли у пуноћи да учествујемо у овој тајни. Исто као што су ученици Христови попадали на земљу на гори Таворској, не могући видети Христову Божанску светлост која је просијала из Његовог лица и Његовог тела. Међутим, по икономији спасења, Бог је тако устројио да можемо да присуствујемо на св. литургији, управо зато што су нам многе тајне литургије скривене. Неки кажу да је то недостатак, али мистичним очима гледано, то је предност. На тај начин се нама несавршенима даје могућност да приступимо Богу, те да на речи свештеника: ,,Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите!”, приступимо и причестимо се из животворнога ребра Христовог – св. Путира. То смо ми, хвала Богу, на овој св. литургији и доживели. Причешћујући се на св. литургији и наши богослови се уче да је на првом месту св. литургија, која је срце живота Цркве, и да из Ње извиру све друге благодатне реке, које напајају Цркву Христову.
Данас смо се овде сабрали поводом једног дивног празника – Св. Три Јерарха - славе наше богословије. Овај празник је установљен у 11. веку, када је у Цариграду настала расправа и подела међу хришћанима. Ових расправа и подела, на жалост, непрестано има и оне попут неке аномалије, али и доказа нашег несавршенства, прате живот Цркве. У оно време једни хришћани су говорили да је од ове тројице јерараха већи Василије Велики, због свога богословља и своје литургије; други су величали св. Јована Златоустог, као великог проповедника и тумача речи Божије; а трећи, пак, су величали св. Григорија Богослова због његових богословских химни, узвишеног и савршеног богословља. Међутим, Бог је ове расправе и поделе у народу, решио тако што је један епископ имао небеско виђење и откривено му је да међу ова три светитеља нема никакве разлике, да имају једнаку благодат и да су они једно пред Богом. У спомен тога чудесног догађаја и виђења, установљен је овај празник св. Три Јерарха, чија је суштинска порука да се унутар Цркве превазилазе све поделе. Црква никада не благосиља никакве поделе; Њени чланови су сви људи и могу бити припадници разних партија, разних удружења, разних покрета. Уколико те поделе и постоје, оне се управо кроз св. литургију превазилазе, јер тада улазимо у заједницу Царства Небескога, у заједницу вечну. Св. Оци кажу да уколико би могли сада да сагледамо вечни живот, ништа друго не бисмо видели осим св. литургије која се служи. Зато је онај који началствује на литургији – благодатни Христос, а око Њега сабрано свештенство, ћакони и народ - то је пуноћа Цркве Божије. То је онај благослов и богатство, браћо и сестре, које чувамо као бесцен бисер у нашем Православљу и које непрестано треба да откривамо. 
Желим још једном да се захвалим владици Хризостому жичком који је данас одслужио једну свечану литургију, са молитвама, са благословима, како би се открила пуноћа наше литургије. Св. литургија је у многим својим деловима скривена, али је и тајна која се открива, у којој желимо сви да учествујемо. То је нарочито значајно за наше богослове, да се поуче св. литургији, која је темељ свега другога што имамо у нашој Цркви.
Захваљујем свима, браћо и сестре, који сте дошли и који долазите овде у ову нашу светињу и желим да се осећамо пријатно у манастиру Крки, који је духовни центар Православља у Далмацији. Ако без литургије не разумемо шта је Црква, тако ми у Далмацији, слободно можемо рећи, да без манастира Крке, нема ни нас. Овај манастир и богословија, хвала Богу, опстају у једној симфонији и већ дају резултате. Већ имамо ученике на студијама у Москви, у Атини, Петрограду; они већ проносе име ове богословије и наше мучеништво, а верујем да ће ти ученици сутра доћи овде и постати, ако Бог да, свештеници или монаси у неким манастирима и преузети своје обавезе и благослов који им Црква да.
Захваљујем свима и дај Боже да се увек овде овако окупљамо у миру и радости духовној.
Владико благословите!