Најава: Приказивање документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" у Епархији нишкој

Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"

12. 2. 2017.

Блаженопочивши Епископ жички Хризостом: Беседа на празник Света Три Јерарха


Ваше Преосвештенство, домаћине, владико далматински Фотије, 
Преосвећени владико горњокарловачки Г. Герасиме, 
Браћо свештенослужитељи,
Ученици богословске школе Св. Три Јерарха,
Браћо и сестре,


Већ је много тога владика вама изнео, суштину данашњег празника и суштину нашег доласка овде. Желим да вам свима од свег срца заблагодарим што смо се данас видели на овој божанственој литургији; да вам пренесем поздраве и подршку Св. Архијерејског Синода српске Цркве, као и благослове наших светиња Жиче, Студенице и других манастира који красе Нашу жичку Епархију.
Посебно нас је обасјала радост када смо видели младе ученике ове богословије који су пошли на пут јенавђелски, пут Господњи, да се уче како се проповеда св. Јеванђеље, да се уче пре свега да живе и испуњавају, па тек онда да друге науче. Најпре се учи вера у Бога у дому родитељском. То је најбоља школа и што понесемо из родитељскога дома, то увек некако као да нам је стожер у нашем животу; све остало само надограђујемо, а то је стожер око кога надограђујемо. 
Када је већ поменуо владика Фотије св. Литургију, данас се празнују тројица јерарха, васељенски учитељи – Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Сва тројица су написала своју литургију: Василије Велики је написао знамо коју литургију, св. Јован Златоусти је написао Литургију коју свакодневно служимо, а св. Григорије Богослов је написао једну литургију, која се никада не служи, али је ипак узета једна молитва која је причисљена молитвама литургије св. Василија Великог и Јована Златоустог, а то је молитва Нико није достојан онај који је оптерећен телесним страстима. На завршетку те молитве је управо приказана икономија спасења Спаситеља нашег Исуса Христа, Његов долазак и суштина Литургије. Шта он хоће да каже? Хоће да каже да је свештенослужитељ који служи литургију у улози Христа, који сам приноси Жртву. Жртва се приноси Светој Тројици, а обраћа се Оцу небескоме. Значи Христос приноси жртву Оцу и Духу Светоме. Све ово је из молитве св. Григорија Богослова.
Ова три јерарха су својим богонадахнутим умом писала божанске текстове литургија. А да не заборавимо и то да је св. литургија управо и суд свету. Ми живимо у свакој генерацији, напајамо се са божанског извора Цркве Христове: Св. Писма и св. Отаца, али често пута заборављамо и кад дођемо на св. литургију шта она тачно хоће да каже нама. У њој се износи живот Христов почевши од рођења, Његовог живота, Његове осуде, страдања, Његовог погребења, Његовог васкрсења, Његовог вазнесења и Другог доласка и силаска Св. Духа. Све то нам литургија представља и објашњава. Христос је Сам рекао пред Своје страдање: Сада је дошао суд свету. И свака литургија је суд свету. На литургији се каже Ево шта је Христос учинио за нас, да нас спасе и приведе Оцу небескоме, да нас у Царство небеско уведе, ево шта је учинио онај који верује спасиће се, а онај који не буде веровао, биће осуђен.
Како себе осуђујемо, а како себе спасавамо кроз литургију? Када Христос каже: Узмите једите ово је тело моје!, и каже: Узмите и пијте ово је крв моја из чаше! Сваки причасник који жели и који себе сматра Христовим, долази и једе и пије са те Трпезе Господње, а онај који одлази, отуђује се, сам себе осуђује, јер сам тако жели. Када долазимо, браћо и сестре, у цркву, можда некада и несвесно дођемо, али и тада када несвесно дођемо, можемо наћи спасење. Као што од Четрдесеторице мученика један није могао да издржи у мукама, па је напустио, а онај који је био стражар, па када је видео да четрдесет венаца силази, он је сишао у језеро и за кратко време добио је венац живота. Тако и ми некад не знајући дођемо у цркву, али можда нас дирну текстови и појање св. богослужења, те још и ако се причестимо, за кратко време човек може да се преобрази и задобије венац живота. 
Знамо једног нашег свештенослужитеља који је отишао у иностранство. Као атеиста отишао је да студира и пролазећи улицама Париза, прошао поред руске цркве и привукло га је појање у цркви. Ушао је, чуо је беседу и преумио се. После је постао свештенослужитељ. Господ, дакле, баца мреже кроз сво време у коме живимо. Као што рибар баца мреже и не зна која ће се риба уловити и која неће, и све рибе не може да улови, али она риба која се улови, извуче се и дође тамо где господар жели. Тако и Христос, преко својих апостола, преко Својих наследника јерарха и свештенослужитеља, непрестано баца мрежу у овом животноме мору и онај ко се улови у ту мрежу, доћи ће код Христа Спаситеља свога. 
Желим, браћо, ученицима богословије, пошто су пошли да изучавају науку, а наука је управо и дело Божије, нека буду стрпљиви, нека изуче добро Писма, нека иду даље на студије, нека уче све више и више, јер ће само тако моћи да помогну Цркви својој, а највише овом нашем напаћеном народу, да може да се снађе и у тешким временима, а за нашу Цркву су увек тешка времена. 
Погледајмо историју Цркве. Један је Грк у своје време рекао, да историју Цркве може да чита само изузетно побожан човек, да се не би можда саблазнио. Шта све није прошло, какве невоље све Црква није имала, још мање спољашње, а више унутрашње. А треба у том чамцу, који се често пута љуља, да се снађемо и не добијемо вртоглавицу, да се снађемо и да нађемо прави пут. 
Овај наш живот, браћо и сестре, ништа друго и није, него једна арена где се непрестано борба бије, на смрт или на живот, па ко остане жив – остане, а ко погине – погине. Тако је било од почетка Цркве, ништа неће бити другачије ни док Христос поново не дође. А када Христос дође, Он ће нам се показати Сам. Још нас је опоменуо Христос да ће се пре Његовог доласка појавити многи лажни христоси, али њима не треба да верујемо. Како да ми познамо правог Христа? И томе нас учи св. литургија. Он ће се појавити са ранама; показаће Своје ране на рукама, ногама, на ребру. То је знак Његовог страдања и то је знак по коме ћемо Њега препознати. Ако будемо непрестано у Цркви, као у Нојевој лађи, никада нећемо залутати. Том путу су нас учили и ту науку су тако јасно проповедали св. Василије Велики и Григорије Богослов и Јован Златоусти.
Да њиховим молитвама, браћо и сестре, и ми спасени будемо! Да се они моле за нас и за училиште ово и за овај манастир и за све вас који живите овде, иако у тешким условима, али никада услови нису толико тешки да гори не могу да буду. Па, бар, будимо благодарни Богу као што је и св. Јован Златоусти када је пре свога издисаја рекао: ,,Нека је слава Богу за све!” 
Тим речима, браћо и сестре, преосвећене владике, свештенослужитељи, ученици богословије желим да честитам данашњу славу и данашњи дан, као и сваки други Божији дан, поготову онда када смо служили св. литургију и када смо се причестили. Онда за нас у таквом дану нема веће радости.
Хвала вам свима и Бог вас благословио!