У овај дан, слави се необично чудо Св. Теодора Тирона, чудо с кољивом. После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.
Епарх је одмах извршио заповест силникову, и на свем тржишту појавила су се јестива оскврњена жртвама, и крви њиховом. Али, свевидеће око Божје посла Св. Тирона да на јави стане пред тамошњег архијереја Евдоксија, и да му рече да што пре устане, и што пре сабере стадо Христово, којем тврдо да заповеда „да нико ништа од изнесеног на тржиште не купује, јер је све нечастиви цар унередио крвљу жртава идолопоклонинких". И би да архипастир, у недоумици, запита: „Како да се не купује, кад у домовима влада оскудица?!" Давши му, на то, кољиво, Светитељ додаде: „Недостатак утеши (попуни)". И опет, у неразумевању своме, упита ар-хијереј: „Шта је, заправо, кољиво?" „Варена пшеница", одговори Посланик Божји, „јер, тако ми, у Евхаити, навикосмо говорити". „Ко је тај, ту, што промишља за христоимени народ?", настави са испитивањем Евдоксије, - и чу одговор: „Теодор, Христов мученик, којег вам сам Господ посла као помоћника". Уста, онда, патријарх, и одмах јави многима визију, те тако сачува стадо Христово неповређе-но од непријатеља и преступника, који се, видевши да му је замка изобличена и да није успео, довољно постиде, и нареди да се опет - на тржиште - изнесу уобичајена јела, и јестива. А народ Христов, пошто прође седмица, одаде благодарност Добротвору и Мученику, и установи његову успомену - у ову суботу, радујући се кољивом. Од тада, па све до данас, верни понављају ово чудо, да не би толико дело Светитељево, с временом, било заборављено, тј. кољивом поштујемо и славимо Великомученика Теодора. - У Срба: Тодорова (Теодорова) субота.
Извор: Манастир Лешје
