Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, Свети Лазаре.
Због верности Богу и Божјој правди, пострадасте телом, Земља се растужи, ал' спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у Књизи Вечности, улазите у Рај, децо бесмртности". Ми на Земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите се за нас!
У празничном прилогу прочитајте:
Један од великаша који су владали српским царством после цара Душана. После смрти цара Уроша, крунисао га је патријарх Јефрем. Слао је изасланство у Цариград, са монахом Исаијом, са молбом да се скине анатема са српског народа. Више пута се борио против турске силе. Напокон, са Турцима, које је предводио султан Мурат, сукобио се на Косову пољу 1389. године, где је посечен. Тело му је пренето у манастир Раваницу код Ћуприје, његову задужбину, а доцније одатле у Сремску Раваницу и на крају, 1942. године, у Београд, у Саборну цркву, где и данас почива нетрулежно. Свети Лазар је обновио манастире Хиландар и Горњак, подигао Раваницу и Лазарицу, и био је ктитор многих других манастира и цркава.
Прилог припремио,
катихета Бранислав Илић
