Првобитни храм Св. Александра Невског у Београду скромнијих димензија подигнут је 1877. године на Дорћолу, а упркос противљењу СПЦ, срушен је 1891. године, наводно због урбанизације тог дела града. Приликом копања темеља за данашњи храм, на дубини од пет метара, у иловачи, нађена је римска калдрма. Освећење темеља данашњег храма извршио је Митрополит Димитрије 12. маја 1912. године, у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића. Храм је саграђен у српско-византијском стилу по пројекту архитекте Јелисавете Начић, прве жене која је у Србији дипломирала на тек отвореном, архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду.
Градња је прекинута је у време Балканских ратова и Првог светског рата, да би била настављена 1927.године, али по пројекту донекле прерађеном од стране Пере Ј. Поповића и Василија Андросова. Освећење новоподигнутог храма извршио је 23. новембра 1930. године Патријарх српски Варнава у присуству највећег приложника, ЊКВ Краља Александра Карђорђевића који је Храму даровао мермерни иконостас са троновима за краља и архијереје, првобитно намењен за цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Краљ је, том приликом, цркви даровао и велику икону Св. Александра Невског, рад знаменитог пољског сликара Јана Матејке из 1890. године, затим улазна врата цркве, три тетрапода и велики полијелеј. У јужној апсиди храма су спомен-плоче Св. Цару Мученику Николају II Романову и руским добровољцима, а у северној апсиди храма, спомен-плоче краљу Петру I и свим жртвама палим за слободу српског Отачаства. Храм је 1970-1973. године осликао јеромонах Наум Андрић, али је тај живопис, нажалост, дотрајао. Поновно осликавање храма започео је сликар Миловај Бјелошевић 1998. фрескописањем олтарске апсиде. На северној спољној страни храма, код олтара, налази се мермерна спомен-плоча, на месту где су, у великом кратеру од авионске бомбе, сахрањена 242 лица погинула приликом бомбардовања од стране нацистичке Немачке 6. априла 1941. године. Храмовна слава је Пренос моштију Св. Александра Невског (12. септембар).
Остале храмове можете да погледате ОВДЕ
Извор: Радио Слово љубве
